Šta Kurti misli kad kaže reciprocitet: “Republika Kosovo” ili ništa

EPA-EFE

Odluka kojom je Vlada Kosova 31. marta suspendovala takse od 100 odsto na srpsku robu i istovremeno uvela mere reciprociteta prema Srbiji, od strane zvaničnog Beograda okarakterisana je kao nastavak prištinske politike ucena, a posle kritika iz Vašingtona, između ostalog, uticala je i na konačan pad vlade Aljbina Kurtija.

Uvođenje reciprociteta i dalje zatezanje odnosa sa SAD, uprkos podrške Kurtiju koja je stigla iz pojedinih centara EU, dovelo je i do oprečnih reakcija u prištinskoj javnosti. Na kraju i čelnici Demokratskog saveza Kosova, koja je po snazi druga najuticajnija stranka u Prištini, otvoreno su izjavili da nisu za uvođenje reciprociteta i da ga treba što pre ukinuti.

Dalje nećeš moći

Ono što se na prvi pogled može zaključiti je to da se reciprocitetom uvode još rigoroznija pravila koja dodatno onemogućavaju slobodnu trgovinu između Srbije i Kosova. U vreme važenja takse od 100 odsto hipotetički srpske kompanije su i mogle da plasiraju robu, uz prihvatanje činjenice da zbog nekonkurentne cene proizvoda koju je uzrokovala taksa ne bi imali nikakve šanse na tržištu, piše Kosovo online.

Ali iz pravila koja propisuje mera reciprociteta, a koja se pre svega tiču prateće dokumentacije, plasman robe ni teorijski nije moguć.  Poznavaoci prilika navode da ekonomski te mere znače dugoročno obeshrabrivanje investicionih aktivnosti, a u političkom smislu je to, uočava se iz dokumenta, zahtev za priznanje nezavisnosti pre bilo kakavog nastavka dijaloga Beograda i Prištine.

“Republika Kosovo” ili ništa

Analitičari ukazuju da se na osnovu analize dokumenta vidi da Priština negira i legalnost Sporazuma CEFTA jer osporava pravni kapacitet Unmika kao potpisnika, ali i sama pravila tog sporazuma, koji ne priznaje nezavisnost „Republike Kosovo“.

Iz dokumenta se vidi da postepena primena reciprociteta znači da se na fitosanitarnim i veterinarskim potvrdama za prehrambene i neprehrambene proizvode životinjskog porekla, kao i na potvrdama za medicinske proizvode i opremu mora upisivati da je „Republika Kosovo“ odrednica “uvoza” ili “izvoza” dobara, kao i da se poslovno sedište privrednih subjekata nalazi na određenoj adresi na teritoriji „Republike Kosovo“.

Iako Priština tvrdi drugačije, podaci do kojih se može doći na terenu pokazuju da svi proizvodi kompanija sa Kosova koje prate usaglašeni fitosanitarni ili veterinarski sertifikati godinama prolaze bez ikakvih problema u Srbiju, a da se srpski proizvodi suočavaju sa preprekama i zabranama plasmana od novembra 2015. kada je zabranjen promet sredstava za zaštitu bilja, a od aprila 2016. i promet sadnog materijala vinove loze.

Takođe, posle Sporazuma o uzajamnom priznavanju diploma, uvidom u podatke vidi se da Priština nije priznala nijednu diplomu obrazovnog sistema Srbije, a prema istim podacima je srpska strana pozitivno rešila 78,9 odsto od podnetih zahteva sa dobijenim sertifikatom EAU, od 38 rešeno je 30.

Priča o reciprocitetu očigledno nije najbolje pripremljena u Prištini, pa zato i ne čudi što su skoro sve partije osim Samoopredeljenja spremne da ponište ovu meru. To je potvrdio i kandidat za novog premijera Avdulah Hoti, koji je nagovestio da će ukidanje „reciprociteta“ biti jedna od prvih odluka nove kosovske vlade.