Privikavanje na vrtić ili boravak u školskim učionicama može da bude dugotrajno i stresno. Ukoliko se posle nekoliko nedelja od polaska dete još nije naviklo na okruženje, treba ispitati uzroke
Dete koje izmišlja razloge da izbegne vrtić ili školu, roditelji i vaspitači često smatraju nedovoljno zrelim i “razmaženim”. Dok su ljutnja, nesigurnost i strah normalne reakcije na novu sredinu tokom prvih nekoliko nedelja, fizičke tegobe poput glavobolje, povraćanja i bolova u stomaku često predstavljaju alarm za dublji problem, kažu psiholozi.
Vukašin Čobeljić, psiholog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, kaže, za “Novosti“, da je polazak u vrtić ili školu uvek nešto novo, nepoznato i potencijalno stresno. Ukoliko se posle nekoliko nedelja od polaska dete još nije naviklo na okruženje, treba ispitati uzroke takve situacije.
– Svaka vrsta ekstremne reakcije koja je burnija od uobičajene, može da znači da postoji ozbiljniji problem u adaptaciji – kaže Vukašin Čobeljić. – Ukoliko uobičajeni načini smirivanja deteta ne funkcionišu i postoji bezvoljnost, neraspoloženje ili fizičke tegobe, znači da je potrebna saradnja sa dečjim psihologom.
Naš sagovornik kaže da nije svako odbijanje obaveza uvek znak dubljeg problema, ali ako postoji jutarnji obrazac koji se stalno ponavlja, treba proveriti šta je u pitanju.
– Ako dete izmišlja razloge da ne odlazi u vrtić ili školu, treba isključiti mogućnost da nedovoljno spava, da mu se ne sviđa hrana ili se ne slaže sa nekim od vršnjaka – kaže Čobeljić. – To su problemi koji su lakše rešivi.
Vreme adaptacije je individualno i zavisi od svakog deteta pojedinačno, njegovog karaktera i uzrasta. Dok se mlađa deca brže privikavaju, kod starijih se javljaju kompleksnije emotivne i mentalne reakcije.
– Svako dete ima drugačiji stepen tolerancije, baš kao i ljudi – kaže Čobeljić. – Neki vrtići praktikuju da se dete upiše što ranije i bude na adaptaciji bez roditelja. To jeste brži, ali i stresniji način privikavanja. Bolje je da sve ide postepeno, uz prisustvo roditelja bar prvih dan ili dva.
Roditelj i vaspitač trebalo bi da ohrabre dete, učine ga sigurnijim i naprave situaciju šaljivom i zanimljivom, koliko god su u mogućnosti.
– Treba mu objasniti da isto kao što tata i mama moraju na posao, ono mora u školu ili vrtić – kaže naš sagovornik. – Pričati mu o lepim stvarima i drugarima koji ga tamo čekaju i podsetiti ga da ćete popodne provesti vreme zajedno. Kao i u drugim situacijama, sistem nagrade ukoliko uradi nešto dobro, daje dobre rezultate.
Jedan dan je dozvoljen
Kao i kod odraslih, detetu može da se desi da mu nije dan. Roditelj to često može da prepozna, povremeno popusti i učini detetu, ukoliko je u mogućnosti.
– Uvek treba naglasiti da je to samo taj jedan put, dok već sutra treba da se vrati svojim obavezama – kaže Čobeljić. – Takve situacije su u redu kada primetite da je dete neispavano ili postoji konkretan razlog za loše raspoloženje.
