Jogurt pijemo pre svega zbog njegovog predivnog ukusa i činjenice da stvara pravu magiju u kombinaciji s pecivom ili semenkama i voćem u zdravom doručku. Međutim, on je poznat i kao pravi melem za gastrointestinalni trakt, zahvaljujući svom probiotičkom dejstvu.
Proteklih godina, kefir preti da mu ukrade popularnost, kako zbog ukusa, tako i zbog činjenice da je hvaljen na svakom koraku. Da li je jogurt to zaslužio? Da li je kefir stvarno zdraviji od njega ili smo se samo toliko navikli na jogurt da ga više ne hvalimo kao nekad?
U čemu je razlika između kefira i jogurta?
Oba ova pića nastaju prirodnim procesom fermentacije mleka uz pomoć bakterija, odnosno prelaska laktoze u mlečnu kiselinu. Dok se kefir dobija iz mezofilnih kultura, odnosno na sobnoj temperaturi, jogurt može da se napravi od dveju vrsta kultura: i mezofilnih i termofilnih. Ove prve su, dakle fermentisane u normalnim temperaturnim uslovima, dok su termofilne one za koje je potrebno posebno zagrevanje, odnosno temperatura od 42 do 45 stepeni.
Kako se prave?
Kefir se pravi od samoobnavljajućih kultura: kefirnih zrnaca i kefirnih zrna u prahu. U pitanju je želatinasta masa koja se sastoji od mnogo vrsta bakterjia i gljivica i kefir nastaje samo spuštanjem kefirnih zrnaca i zrna u prahu u mleko, a potrebno je da na svaka 24 sata zrna vade i stavljaju u sveže mleko, koje se kasnije fermentiše.
Jogurt se pravi na dva načina — ili tako što se s mlekom pomeša već postojeći jogurt i ostavi da odstoji ili uz pomoć termofilnih starter bakterija u obliku praha.
Što se tiče ukusa, kefir je nešto kiseliji, a oba su vrlo, vrlo zdrava.
Zašto ih treba piti?
Fermentisana hrana i piće obiluju probioticima, bakterijama koje poboljšavaju stanje normalne bakterijske flore i utiču pozitivno na opšte zdravlje na bezbroj načina. Zbog toga je poželjno piti i jogurt i kefir, koji nastaju fermentacijom.
Šta je zdravije — kefir ili jogurt?
Ipak, istraživanja su pokazala da je kefir korisniji jer sadrži više mikroorganizama koji blagotvorno utiču na zdravlje creva. Uz to, ove bakterije i sojevi bakterija su raznovrsniji — studija objavljena 2016. godine u naučnom magazinu Frontiers in Microbiology pokazala je da kefirna zrna imaju 61 soj bakterija i gljivica.
S druge strane, tipična kultura koja se koristi za pravljenje jogurta ima od četiri do šest soja bakterija, ali mnogi proizvođači dodaju neke vrste bakterija poput Lactobacillus acidophilus, Bifidus regularis i Lactobacillus casei.
Razlog za to je što se kefir fermentiše znatno duže nego jogurt, pa ima više vremena da razvije bujniju populaciju bakterija.
