Plavi mesec je pojava još jednog punog Meseca u istom kalendarskom mesecu.
Mesec ponekad zaista zna da poplavi i ta pojava je poznata od davnina. Na primer 27. avgusta 1883. je zabeleženo da je Mesec bio plav, isto se dogodilo i 26. sepetembra 1950.
Šta je uzrok?
Uzrok plavom Mesecu su sitne čestice prašine u atmosferi. Ove čestice rasipaju svetlosne zrake, ali ne sve jednako.
Beli zrak je heterogen, sastaji se od više raznobojnih zraka od kojih svaki ima svoju talasnu dužinu. Više se rasipaju zraci najvećih talasnih dužina svetlosti, a to su zraci crvene boje. Zato kad beli Mesečev zrak dospe u našu atmosferu o čestice prašine se rasipaju najviše zraci crvene boje a do nas stižu zraci kraćih talasnih dužina a to su pre svega zraci plave boje. Zato nam Mesec izgleda plavo.
Takođe, te čestice prašine koje čine da naš satelit poplavi nisu obične čestice. Recimo u slučaju plavog Meseca iz 1883. godine, one su dospele u atmosferu iz vulkana Krakatu, nakon njegove erupcije. Plavi Mesec iz 1950. opet posledica je čestica koje su nastale u procesu sagorevanja za vreme velikih šumskih požara u Kanadi.
Plavi Mesec se događa, u proseku svakih 2,7 godina.
Logično je da će se plavi Mesec češće dešavati u mesecima koji traju po 31 dan i da je nemoguć u februaru čak i za vreme prestupne godine, jer je i tada februar kraći od vremenskog perioda koji je potreban da Mesec prođe kroz sve svoje faze.
