Prevara u vezi ili braku danas je česta pojava. Šta je tačno prevara, kako biste se ponašali da vas partner prevari i da li preljubu na isti način definišu muškarci i žene.
To su neka od pitanja kojima se nedavno pozabavilo jedno američko istraživanje.
Nije uvek jasno gde je granica između bezazlene zabave i varanja. Muškarci, žene i ljudi iz različitih kultura imaju svoju percepciju o tome šta smatraju preljubom. Svako, naravno, ima pravo na svoje uverenje, važno je samo da se vi i vaš partner slažete po tom pitanju.
Varanje može da se definiše kao emocionalno ili seksualno neverstvo prema partneru sa kojim ste u “zatvorenoj” vezi.
Imati intimni fizički ili emocionalni kontakt sa drugom osobom obično se smatra prevarom.
Emocionalno varanje
Emocionalno varanje je kada partner provodi kvalitetno vreme i lepo se provodi sa osobom koja niste vi, iako nema nikakve intimne odnose sa tom osobom.
Fizičko varanje
Fizičko varanje je kada jedna osoba u vezi ima seksualne odnose sa drugom osobom, a druga osoba u vezi ne zna za to.
Šta se smatra varanjem?
Studija Univerziteta u Mičigenu iz 2013. godine bavila se upravo ovom temom tražeći od grupe studenata da ocene 27 različitih ponašanja na skali od 1 do 100. Ocenu 1 je trebalo da daju kada tu vrstu ponašanja uopšte ne smatraju varanjem, a 100 ako je smatraju u potpunosti.
Studija je pokazala da ne postoji jasna definicija prevare.
Evo nekih oblika ponašanja, koji ne spadaju u fizičku prevaru, a koje su mnogi od ispitanika smatrali preljubom:
– Dodirivanje i hvatanje druge osobe.
– Kupovina poklona, plaćanje računa ili odlazak na večeru sa nekim drugim.
– Dopisivanje u sitne sate.
– Slanje eksplicitnih poruka.
– Odlazak na sastanak sa nekim ko nije vaš partner.
– Sastanak sa bivšim.
– Razmena brojeva telefona.
– Flert sa nekim drugim.
– Prevarena osoba se često oseća povređeno, besno, depresivno, očajno, ima psihosomatske tegobe, nesanicu i druge simptome stresa. Obično je prva reakcija na otkrivenu prevaru neverica i šok, zatim sledi faza ljutnje, i na kraju faza razočarenja koja se nekada završava razdvajanjem, a ponekad pomirenjem.
Da li može doći do pomirenja nakon prevare?
Da li će do pomirenja uopšte doći zavisi od mnogo faktora: motivacije da se sačuva veza ili brak, spremnost na iskrenu komunikaciju i rešavanje problema, spremnost na izvinjenje i pokajanje, spremnost na promjenu itd.
Koje je značenje prevare u braku ili vezi?
Prevara predstavlja čin rušenja poverenja. Partner koji je varao izgubio je poverenje onog drugog partnera. Taj gubitak se teško nadoknađuje, jer poverenje se stiče postepeno, a ruši veoma lako. Često je lakše oprostiti prevaru nego ponovo izgraditi narušeno poverenje. Problem sa tim je i činjenica da osobe koje su sklone prevarama u ljubavnim odnosima često su sklone i drugim oblicima laganja i neiskrenosti.
Ko je sklon prevari u vezi ili braku?
Postoje dve grupe osoba koje su sklone prevarama. Prvi tip su osobe koje imaju problem da se emocionalno vežu zbog straha od vezivanja (to su obično nezrele osobe) ili osobe koje nemaju kapacitet da se vežu (osobe koje imaju neki od poremećaja ličnosti, najčešće, granični, narcistički ili neki od oblika psihopatije). Osobe koje imaju strah od vezivanja najčešće stupaju u površne emocionalne odnose, ne vezuju se i obično biraju sebi slične osobe. Za njih prevara predstavlja novu avanturu i na taj način takve osobe se samopotvrđuju, dokazuju sebi da su atraktivne, željene i to čini jedan vid kompenzacije za sopstveni osećaj ego anksioznosti (popularno osećaj manje vrednosti) i osećaj unutrašnje praznine. Osobe koje nemaju kapacitet da se vezuju stalno varaju svoje partnere jer takve osobe nisu ni sposobne za ljubav i dublji emotivni odnos. Takve osobe su najčešće sklone promiskuitetu, pa čak i rizičnim oblicima ponašanja.
Drugi tip osoba koje čine prevaru su tzv. “normalne osobe”. Najčešći uzrok prevare kod ove grupe ljudi je hronično nezadovoljstvo u vezi ili braku. Većina ljudi ne varaju jedni druge samo zato što su videli nekog mlađeg, atraktivnijeg, zanimljivijeg ili zabavnijeg, već zato što imaju problem u sopstvenoj vezi ili braku koji oni doživljavaju tako da ih guši, čini nezadovoljnim, frustriranim i usamljenim. Dakle, prevara se najčešće ne javlja kao posledica slučajne prilike koja se ukazala osobi, već obično osobe koje varaju same traže takve prilike. Hronično nezadovoljstvo u vezi ili braku nastaje kao poslhedica nagomilanih, nerešenih i zamrznutih konflikata, odsustva komunikacije, hronične ljutnje i razočarenja, stalnih svađa i nesuglasica, seksualnih problema i sl.
