Mada nam to tako na ulici ne izgleda, gotovo polovina odraslog stanovništva u Srbiji (42 odsto) za sebe kaže da je srećno i zadovoljno. Svaki deseti je nesrećan, a 46 odsto oseća se – ni tamo ni ovamo. Ovako makar govore rezultati poslednjeg istraživanja o sreći građana Srbije koje je radila agencija TNS Medium Galup.
– Mi smo kao nacija prilično pesimistični i imamo opšti problem nedostatka perspektive. U nekim istraživanjima visoko se kotiramo na listi pesimista. Međutim, sreća je i individualna stvar – kaže psihoterapeut Zoran Milivojević.
Ljudi su srećni kad su zdravi i kad žive u skladu sa svojim vrednostima. Srećni su kad u budućnosti vide perspektivu za sebe, kad imaju doživljaj da rade nešto što ima smisla. Srećni su, objašnjava Milivojević, kad imaju osećaj da doprinose društvu i kada su emotivno povezani sa drugima.
U istraživanju Medium Galupa, koje je poslednje takvo rađeno 2008. godine na reprezentativnom uzorku od 1.600 ispitanika, metodom dnevničkih zapisa, najsrećniji deo stanovništva Srbije su mladi visokoobrazovani ljudi, po godinama studenti. Oni se gotovo pet sati dnevno osećaju zadovoljno (sati sna nisu uključeni).
S druge strane, profil najnesrećnijeg stanovnika odgovarao bi osobi srednje dobi i bez škole.
Zadovoljstvo novcem kratko trajeSamo je po sebi razumljivo da su ljudi koji imaju sređen materijalni život, stan, redovna primanja, dovoljno novca za život, zadovoljniji od onih koji sve to nemaju. Međutim, kao što je to u mngoim istraživanjima potvrđeno, materijalno bogatstvo nije u direktnoj vezi sa srećom. |
– Razumljivo je što se mladi i obrazovani osećaju srećnije jer ispred sebe vide život za koji pretpostavljaju, na osnovu obrazovanja, da će ga lepo provesti. S druge strane, sredovečni shvataju da je to ono što su postigli i, ako nije u skladu sa željama, frustrirani su – objašnjava Milivojević.
On podseća na sudbine loto dobitnika koji, najčešće, za samo tri godine potroše ceo dobitak i vrate se na staro, a čak i oni koji razumnije postupaju sa tim novcem izjavljuju da osećaju isti stepen sreće kao i pre dobitka.
Najveće zadovoljstvo, prema istom istraživanju, osećamo u odnosima sa decom i unucima. Istovremeno, starije osobe najbolje se osećaju u društvu srodnika, dok mlađe generacije najviše zadovoljstva osećaju u druženju sa vršnjacima, odnosno nesrodnicima.
Optimizam kod građana Srbije, bar kada je reč o očekivanjima od ekonomske situacije, nije na visokom nivou. Istraživanje iste agencije iz prošle godine, koje je rađeno na svetskom nivou, svrstalo nas je na šesto mesto najvećih globalnih pesimista!
Profesor Filozofskog fakulteta Žarko Trebješanin kaže da je sreća i teološko i filozofsko i psihološko pitanje.
– Mi pod srećom podrazumevamo i ona čulna zadovoljstva, u jelu, piću ili u seksualnim odnosima, ali ona su kratkotrajna. Trajnije osećanje sreće vezano je za niz vrlina, za ostvarenje čoveka u nekom poslu, za osećanje da smo u nečem zaista dobri, a za to treba truda i ne postiže se lako – kaže Trebješanin.
