Uprkos svemu pozitivnom što nam sunce daje, od vitamina D do prelepih zalazaka, od sunca se moramo i zaštititi, kako njegovI ultraljubičastI zraci ne bi oštetili naša nežna tela. Među najmoćnijom odbranama svakako su SPF proizvodi. Šta je SPF faktor i kako nas štiti od štetnog delovanja sunca?
SPF ili faktor zaštite od sunca mera je koliko dobro krema za sunčanje štiti našu kožu od sunčevih zraka, posebno od UVB zraka. Ova zaštita pomaže onima koji uživaju u suncu da se zaštite od raka kože i preranog starenja, objašnjavaju stručnjaci, prenosi “Gardijan”.
Iako kreme za sunčanje nalazimo u izobilju kako u apotekama, tako i u torbama za plažu, mnogi je ne nanose ispravno.
A posledice su opasne. Rak kože je najčešći rak u SAD, prema Američkoj akademiji za dermatologiju (AAD). U Velikoj Britaniji stope melanoma, jednog od najtežih oblika raka kože, dostigle su rekordan nivo 2023. godine.
Dakle, koliko SPF-a nam je stvarno potrebno? Koliko kreme za sunčanje treba da koristimo i koliko često treba ponovo da je nanosimo? Koja je razlika između hemijskih i mineralnih krema za sunčanje? Pitali smo stručnjake.
Šta znači SPF?
SPF ili zaštitni faktor kreme za sunčanje (sun protection factor) pokazuje koliko zaštite proizvod nudi.
Kada se krema za zaštitu od sunca razvija u laboratorijama, SPF se određuje prema tome koliko dugo proizvod štiti od opekotina od sunca, što znači da ako netretiranoj koži obično treba 10 minuta da izgori, koži tretiranoj SPF-om 30 treba 30 puta duže da bude izložena suncu da izgori.
Ali to u praksi ne funkcioniše tako, kažu stručnjaci. Prema US Food and Drug Administration, “SPF nije direktno povezan sa vremenom, već sa količinom izlaganja suncu”. Izloženost suncu zavisi od doba dana. Na primer, izloženost suncu biće veća u podne nego rano ujutro. To takođe zavisi od geografskog položaja – mesta bliža ekvatoru imaju veću izloženost suncu nego ona bliža polovima, na primer.
Ostali faktori koji utiču na to koliko zaštite će proizvod ponuditi su tip kože osobe i koliko često i koliko temeljno je ponovo nanose.
Koja je razlika između SPF 30 i SPF 50?
Nivo SPF-a određen je procentom UVB zraka koji blokira, objašnjavaju stručnjaci. SPF 15 blokira 93% UVB zračenja, SPF 30 blokira 97%, a SPF 50 blokira 98%. SPF 100 blokira 99% UVB zračenja. Dakle, krema za sunčanje sa SPF 50 blokira više UVB zraka i zato nudi bolju zaštitu od sunca nego ona sa SPF 30.
Da li je važno koji nivo SPF-a koristimo?
Kao glavno pravilo, ne smete preterati sa kremom za sunčanje.
I AAD i Nacionalna zdravstvena služba Ujedinjenog Kraljevstva (NHS) preporučuju korišćenje SPF nivoa od najmanje 30.
Osim što pružaju veću zaštitu od sunca, viši nivo SPF-a pomaže da se nadoknade neke ljudske greške, kažu stručnjaci. Mnogi ljudi koriste puno manje od preporučene količine kreme za sunčanje za svako nanošenje, što smanjuje nivo zaštite koju nudi. Na primer, ako SPF 30 premalo nanesete, možda ćete dobiti samo pokrivenost SPF 15.
Koja je razlika između UVA i UVB zraka?
Dok se SPF odnosi na procenat UVB zraka koje krema za sunčanje blokira, UVA zraci takođe mogu oštetiti našu kožu. Prema Centru za rak MD Anderson Univerziteta u Teksasu, “UVA zračenje čini 95% svih UV zraka koje stignu do Zemlje”. Ovi zraci prodiru duboko u našu kožu i rezultiraju tamnjenjem. Takođe oštećuju kolagen i stvaraju bore.
UVB zraci ne prodiru tako duboko u kožu, ali su vrlo moćni. Šteta koju čine može dovesti do raka kože i katarakte.
Kako bi se zaštitili i od UVB i od UVA zraka, FDA preporučuje korišćenje krema za sunčanje širokog spektra, koje štite i od jednog i od drugog.
Da li su licu i telu potreni različiti nivoi SPF-a?
Nema razloga za korišećnje različitih nivoa SPF-a na licu i tijelu. SPF 30 minimalan je preporučeni nivo za oboje, kažu stručnjaci.
Ali najbolja krema za sunčanje je ona koju ćete stalno koristiti, a različite situacije mogu zahtevati različite vrste.
Svakodnevna krema sa SPF-om za lice – ona koju nosite na posao i ispod šminke – može biti obojena i manje otporna na vodu, budući da su vodootporne kreme za sunčanje “manje kozmetički elegantne”, kažu stručnjaci. Teža i vodootpornija formulacija bila bi prikladnija za spoljnu upotrebu i upotrebu u vodi.
Ko mora da nanosi kremu za sunčanje?
U osnovi svi stariji od šest meseci treba da nose kremu za sunčanje. Za bebe mlađe od šest meseci, AAD preporučuje minimalizovanje upotrebe kreme za sunčanje – zaštitite ih od sunca tako da ih držite u hladu i umesto toga ih oblačite u odeću koja štiti od sunca.
Za sve ostale, SPF 30 ili više je standard. Napominje se da ljudi sa tamnijim tonovima kože imaju veću urođenu zaštitu od sunca i zato im treba više vremena da pocrne ili izgore – ali su takođe osetljivi na rak kože.
Koliko često treba da ponovo nanosimo kremu za sunčanje?
Kremu za sunčanje treba potpuno ponovo naneti bar svaka dva sata, kažu stručnjaci. Smernice FDA savetuju dodatne primene “ako plivate ili se znojite”.
Postoje li alternative kremi za sunčanje?
Iako je krema za sunčanje važan deo zaštite od sunca, stručnjaci se slažu da je najbolji način da izbegnete štetne ultraljubičaste zrake izbegavati sunce kada je to moguće.
Predlaže se izbegavanje boravka na otvorenom sredinom dana kada su sunčevi zraci najjači.
Takođe, preporučuje se odeća za zaštitu od sunca, za koju se tvrdi da može biti efikasnija od kreme za sunčanje jer ima manje prostora za ljudsku grešku.
Odeća tamnih boja pruža značajnu zaštitu od sunca. Bela odjeća, upozorava se, ne nudi ni približno toliko.
