Mnogi običaji iskorenjeni su vremenom, neki sa dobrim razlogom. Upravo je među njima i snohačenje, jedan od srpskih seks običaja koji se na sreću više ne praktikuje danas.
Snohačenje podrazumeva seksualni odnos između svekra i snaje i običaj potiče još iz doba Južnih Slovena. Čin se upražnjavao uglavnom zbog seksualne nezrelosti ili odsustva sina.
Običaj je uspostavljen 1878. godine, a kažu da je trajao sve do povlačenja Osmanskog carstva sa naših prostora, te da je iskorenjen tek krajem Drugog svetskog rata. Tvrdi se da je bio rasprostranjen na području Pomoravlja i u Vranju i da je nastao iz “čisto praktičnih razloga” i prenosio se s kolena na koleno.
Naime, kada bi se maloletni mladić oženio starijom, odraslom ženom u tom slučaju bi otac obavljao bračnu dužnost. Često su se rađala i deca iz odnosa između svekra i snaje, a snohačenje bi upražnjavali do sinovljevog punoletstva.
Bora Stanković je tragove ovog čudnog običaja zabeležio u svom delu “Nečista krv”, a navodno su ga praktikovale sve klase društva, bez obzira na etničku pripadnost i veroispovest i niko ga nije smatrao grehom. Čak su ti mladi momci čije su supruge obavljale bračne dužnosti sa njihovim očevima, ovaj običaj prenosili na mlađe generacije i ponavljali ga kada bi odrasli.
