"Loše vesti u medijima o fiskalnoj i makroekonomskoj perspektivi zemlje početkom jula oborile su poverenje investitora u državne hartije od vrednosti i domaću valutu. Njihovo interesovanje se, u međuvremenu, povratilo, a sadašnje slabljenje dinara posledica je ponovo pojačane neizvestnosti među stranim investitorima izazvanim novim tenzijama i rizicima u međunarodnom okruženju oko Ukrajine – kaže za Blic guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
Na pitanje kako je moguće da u ovo vreme, kada iz inostranstva na odmor u Srbiju dolaze naši građani, dinar ne jača, Tabakovićeva kaže da to, ipak, nema primarni efekat na kretanja na deviznom tržištu.
– Iako je tačno da je u letnjem periodu godine priliv deviza zbog dolaska naših ljudi koji rade u inostranstvu na višem nivou od ostatka godine, efekat prodaje deviza menjačnicama i bankama ima sekundarni efekat na kretanja na deviznom tržištu.
Primarni efekat i tokom letnjih i tokom ostalih meseci u godini imaju ponuda i tražnja za devizama domaće privrede i međunarodnih investitora – kaže Tabakovićeva i podseća da je tokom prethodnih godina u letnjim mesecima povećana ponuda stranog novca imala umirujući efekat na tržište samo onda kada su zbog sezonski smanjene aktivnosti privrede i stranih investitora izostajali pritisci, kao što je to bilo, recimo, 2011. godine.
– Prethodnih godina najčešće u ovom periodu nisu izostajali pritisci, prvenstveno na osnovu aktivnosti stranih ulagača u naše hartije od vrednosti, kao ni posledične intervencije NBS na deviznom tržištu. Tako je 2010. u periodu jun-septembar NBS morala da interveniše prodajom preko milijardu evra, a u periodu jun-avgust 2012. prodajom 167 miliona evra kako bi umirila pritiske na rast deviznog kursa. NBS je intervenisala i prošle godine u letnjim mesecima sa oko 300 miliona evra – navodi Tabakovićeva.
Prema tvrdnjama izvora “Blica” koji su aktivni na deviznom tržištu, u poslednje vreme primetan je i nastavak prakse da kompanije koje rade u Srbiji profit koji su ovde zaradile ne reinvestiraju, već vraćaju u matične države. Tako je jedna velika kompanija samo za dan u maticu poslala 30 miliona evra.
– Takva praksa utiče na dnevne oscilacije kursa. Novac šalju kao profit firme, a kasnije ga ovde unose kao kredite od matičnih kompanija. Naše tržište je plitko, pa povlačenje 30 miliona evra pomeri vrednost dinara bar za 0,1 do 0,3 odsto. Sve ovo jeste po zakonu, ali utiče na kurs – objašnjava izvor.
Prema zvaničnim podacima NBS od početka godine do kraja maja, u Srbiju se slilo investicija u vrednosti od 535 miliona evra, a na osnovu vraćanja kredita uzetih od matica, banke su vratile u inostranstvo 297 miliona evra.
