Vladimir Putin je došao na vlast nekoliko sati pred kraj 1999. godine, na osnovu odluke tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina, koji se povukao pre isteka mandata.
Vršilac dužnosti Putin zvanično je stupio na dužnost posle predsedničkih izbora u martu 2000. Potom je bio premijer i ponovo predsednik.
Bivši agent KGB-a, sa službom u Drezdenu i Berlinu tokom Hladnog rata, naučio je sve tajne poretka ravnoteže snaga koja je tada vladala između dve supersile, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država.
Kao predsednik kontinuirano je podizao životni standard Rusa (zahvaljujući međunarodnim okolnostima, skoku cene energenata i izvozu naoružanja koji čine 70 odsto bruto domaćeg proizvoda) i političku samostalnost zemlje – i istovremeno se sam menjao.
Problemi sa Zapadom nastajali su kada bi se dotakao vitalnih interesa Rusije – prostora bivšeg Sovjetskog Saveza. I tako se stiglo do aktuelnog trenutka u Ukrajini.
Pojedini analitičari sa Zapada, poput britanskog Bena Džude, tvrde da je, uprkos upozorenjima američkih i britanskih obaveštajnih službi, Putinova odluka da vojno interveniše u Ukrajini bila iznenađenje za Evropu. Smatrali su da je reč o lažnim informacijama, kao uoči američkog napada na Irak 2003.
Nisu je očekivali ni pojedini ruski stručnjaci niti ukrajinsko stanovništvo zajedno sa predsednikom. Istovremeno, sumnjalo se u kapacitete Rusije da izvede takvu akciju.
Predsednik Francuskog instituta za međunarodne odnose, Ifri, u Parizu, Tjeri de Monbrijal, smatra da će tragedija ukrajinske krize naterati Evropu da shvati “važnost uzimanja sudbine u svoje ruke, tako što će se malo udaljiti od Sjedinjenih Američkih Država”.
Šta je Putina nateralo da krene na Ukrajinu
Nerazumevanje Zapada za ruske strateške odbrambene ciljeve, koji obuhvataju izuzimanje Ukrajine i Gruzije iz evroatlantskih integracija, osnovni je razlog za rusku vojnu akciju.
Dugo je Rusija važila za regionalnu silu bez posebnog značaja u globalnoj ekonomiji i bila u senci vodećih kinesko-američkih odnosa.
Dodatno, urušenog ugleda zbog tvrdnji da je uticala na rezultate američkih izbora i pobedu Trampa. Rusija bi mogla da bude nezadovoljna i zbog toga što Zapad nije odobrio njenu vakcinu protiv kovida, čak ni upotrebu za treće zemlje.
Zato je važno da se održe kontakti Zapada sa ruskim predsednikom Putinom, smatra Tjeri de Monbrijal. Zna to iz iskustva, kao organizator Svetskog političkog foruma u Evijanu 2008. na kome je učestvovao tadašnji ruski predsednik Dimitrij Medvedev, ubrzo posle rusko-gruzijskog rata. Trebalo je da još tada Evropska unija i njeni američki i pacifički saveznici izvuku pouke.
Zapad tj NATO je nije ispunio obećanje,
Da se ne širi prema Rusiji.
Rusi im vratili istočnu nemačku .
Oko 30 miliona Rusa dalo je život da pobedi hitlera.
Amerikanci su od hitlera preuzeli sve stručnjake oficire itd.
O čemu sad diskusija
Putin govorio , tražio, pisao , i ništa.
Desio se odgovor NATO pretnji
Rat u ukrijni
Je rezultat EU NATO pretnji Rusiji
Tu nema puno pametovanja
TO JE ISTINA
Z
To je više nego vidljivo Godine starosti nateralo Putina i Lavrova u Rat ni jedan precednik ni jedne državev nesme imati više od 55 god to je moje sopstveno mišle je jer medicinski je dokazano posle tih godina tjelo čoveka ulazi u različite faze deformacije koja donosi starost i nemože adekvatno da funkcioniše i nezdravo razmišlja.
Znaci opet Covid-19 i vakcina krivi:)