Šta je pokret Texit i koji su mu ciljevi?

EPA-EFE/Luis Torres

Ispitivanje javnog mnjenja, koje je ovog meseca sproveo Projekat za teksašku politiku, pokazalo je da 26 posto ispitanika smatra da su prvo Teksašani, a potom Amerikanci.

Teksas je pre 200 godina bio nezavisna država, a i sada ima grupu ljudi koji žele da vrate taj status, zagovarajući otcepljenje od Sjedinjenih Američkih Država, koje nazivaju Texit.

Zagovornici nezavisnosti Teksasa ističu da bi taj dramatičan potez, inspiriran Brexitom, pomogao da se reši migrantska kriza na granici i spor sa Vašingtonom oko toga ko kontroliše granicu sa Meksikom.

Spor između demokratskog predsednika Džoa Bajdena i republikanskog guvernera Grega Abota razotkrio je duboke podele u Americi.

– Mi ovde u Teksasu znamo da je jedini način da Teksas ima bezbednu granicu i razuman imigracioni sistem, da to učini poput 200 drugih zemalja u svetu i to kao samostalna nezavisna nacija – rekao je Danijel Miler, predsednik Teksaškog nacionalističkog pokreta.

“Nikad nismo bili toliko blizu”…

Miler insistira da njegov pokret, osnovan 2005, nikad nije bio toliko blizu ostvarenja svog cilja.

U 19. veku Teksas je zapravo bio deo Meksika. Ali posle rata za nezavisnost, tzv. Teksaške revolucije, postao je suveren 1836. Samo devet godina posle pridružio se Sjedinjenim Američkim Državama kao 28. savezna država.

Miler upoređuje pokret za Texit sa šokantnom odlukom o Brexitu 2016. koja je dovela da izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.

Rekao je da Teksas deli istoriju i interese sa ostatkom SAD, ali, poput zagovornika nezavisnosti španske regije Katalonije, smatra da savezna vlada ne razume njihove probleme.

Teksašanin ili Amerikanac?

Dok se Amerikanci pripremaju za glasanje na predsedničkim izborima u novembru, na kojima će najverovatnije birati između Bajdena i bivšeg predsednika Donalda Trampa, pokret za nezavisnost Teksasa želi da državna skupština donese zakon koji bi omogućio referendum o otcepljenju.

Američki Ustav, međutim, to saveznim državama ne dopušta. Naprotiv, secesija južnih država uključujući Teksas 1861. dovela je do Građanskog rata, najkrvavijeg u američkoj istoriji.

Secesionistički pokret u Teksasu postoji već dugo, ali je marginalan, kaže Džošua Blank, istraživački direktor pri Projektu za teksašku politiku Teksaškog univerziteta u Ostinu.

Kriza na granici između Teksasa i savezne vlade „stvorila je situaciju koju ta grupa zaista nastoji da iskoristi kako bi njihova stanovišta izgledala verodostojnija nego što zapravo jesu”, rekao je Blank.

“Teksas se mora suprotstaviti”

Misti Volters, 50-godišnja domaćica koja je prisustvovala Milerovom govoru u tipičnom teksaškom gril restoranu, rekla je da ljudi u državi smatraju da su prvo Teksašani, a potom Amerikanci.

– Apsolutno smo izloženi invaziji – istakla je, govoreći o rekordnom broju ljudi koji pristižu preko granice, većinom iz Srednje Amerike, što je postalo ključno pitanje u kampanji za predsedničke izbore.

– Teksas se mora suprotstaviti i bolje zaštititi svoje građane – rekla je.

Ispitivanje javnog mnjenja, koje je ovog meseca sproveo Projekat za teksašku politiku, pokazalo je da 26 odsto ispitanika smatra da su prvo Teksašani, a potom Amerikanci, u odnosu prema 27 odsto 2014, što statistički nije značajna promena.

– To ne znači da 26 posto ljudi podržava otcepljenje od SAD – istakao je Blank.

Ispitivanje “Njuzvika” sprovedeno ovog meseca pokazalo je da 67 posto Teksašana želi da država ostane deo SAD.

Separatistički pokret velikim delom podstiče „ideja da postoji jednoobrazna američka kultura koju se često povezuje sa belom bojom kože”, rekao je Blank.

– I s obzirom na krizu na granici, to budi strahove u ljudima kojima je takva ideja američke kulture valjana – dodao je.

“Dođite da ga uzmete”

U gradu Igl Pas na dalekom jugu Teksasa, guverner Abot preuzeo je vojnu kontrolu nad područjem zvanim Šelbi Park kod reke Rio Grande koja razdvaja Teksas od Meksika. Oko tog područja vodi se spor sa saveznom vladom.

Guverner, koji optužuje Bajdenovu administraciju da ne uspeva da zaustavi mnoštvo ljudi koji ulaze u državu, postavio je duž delova granice bodljikavu žicu. Bajden je tužio Teksas insistirajući da je kontrola granice oduvek bila pod saveznom jurisdikcijom.

Miler, vođa pokreta za nezavisnost, upoređuje sadašnju situaciju sa događajima iz 1835. godine, kada je Teksas još bio deo Meksika.

Teksas je odbio da vrati top koji mu je Meksiko pozajmio i istakao je zastavu na kojoj je pisalo „Dođite da ga uzmete”, podstakavši uspešan teksaški rat za nezavisnost.

Kao i u slučaju topa, napetosti oko parka u Igl Pasu deo su puno većeg problema, rekao je Miler. On je to ocenio simbolom „narušenih odnosa između savezne vlade i država”.

Međutim, za razliku od rata sa Meksikom, ili Građanskog rata, Milerovi ljudi misle da bi secesija ovaj put mogla da se sprovede mirnim putem.

Blank to ne smatra verovatnim.

– Teksas ne bi mogao mirno da se otcepi. Sjedinjene Američke Države ne bi pregovarale sa njima po povoljnim uslovima – zaključio je.