Meso, krompir, beli hleb… Sve to pokušavaš da smanjiš u ishrani da se kilogrami ne bi lepili, ali džaba. Sada se ispostavilo da je jedan od glavnih krivaca za gojaznost nešto čemu se mnogi nisu nadali.
Kako piše Science Alert o novoj velikoj studiji, fruktoza je iza svega. Iako nije najveći izvor kalorijskog unosa, fruktoza izaziva želju za konzumiranjem masnije hrane, u većim količinama, a to dovodi do preteranog uživanja u hrani i na kraju gojenja. Velika analiza, koju je vodio doktor Ričard Džonson sa medicinskog kampusa Univerziteta Kolorado Anšuc, pokazuje da odluka o gubitku težine treba da znači i manji unos ugljenih hidrata i manji unos masti.
Nažalost, to ne ide lako zbog značajne količine ugljenih hidrata iz fruktoze koje unosimo.
“Iako praktično sve hipoteze prepoznaju važnost smanjenja prerađene i takozvane džank hrane, ostaje nejasno da li fokus treba da bude na smanjenju unosa šećera, ili ugljenih hidrata sa visokim glikemijskim indeksom, ili masti, ili polinezasićenih masti ili jednostavno povećanje unosa proteina“, pišu istraživači u svom radu.
“Ovde razmatramo različite hipoteze o ishrani za gojaznost. Predlažemo da su sve različite hipoteze uglavnom tačne i da, iako izgledaju nekompatibilne, da se sve one mogu objediniti na osnovu druge hipoteze poznate kao hipoteza fruktoza preživljavanja.“ Fruktoza je vrsta šećera koja se prirodno nalazi u voću. Uz pravi odnos sa vitaminima i vlaknima, ona u tom voću nije toliki problem – jabuka na dan, banana, pomorandža. Ali ako se fruktoza doda zaslađivačima kao što su šećer i kukuruzni sirup, tada te koncentracije u našoj ishrani brzo rastu, a da toga nismo ni svesni.
Džonson i njegove kolege su sproveli iscrpnu studiju svih poznatih faktora koji doprinose gojaznosti i otkrili su da metabolizam fruktoze u telu izaziva pad jedinjenja zvanog adenozin trifosfat (ATP), koje obezbeđuje energiju za ćelijske procese u telu. Kada ATP padne na određen nivo, to je signal telu da vam treba više goriva. A to nas čini gladnim, pa jedemo.
To je ono što istraživači nazivaju hipotezom fruktoza preživljavanja i ona povezuje različite teorije o tome šta uzrokuje gojaznost, čak i one koje izgledaju potpuno nekompatibilne, poput unosa masti naspram unosa ugljenih hidrata.
“U suštini, ove teorije su delovi slagalice koje povezuje jedan ključni faktor – fruktoza. Fruktoza je ono što pokreće naš metabolizam da pređe u režim manje snage i izgubi kontrolu nad apetitom, ali masna hrana postaje glavni izvor kalorija koje podstiču gojenje“, kaže Džonson.
Ovaj režim manje snage se aktivira čak i ako su rezerve goriva tu. Čak i kada u telu ima dovoljno raspoložive energije u obliku uskladištene masti, fruktoza sprečava telo da iskoristi bilo šta od tih zaliha.
Autori studije objavljene u časopisu Obesity napominju da je neophodno još istraživanja na ovu temu, ali ističu da je to važan korak u borbi protiv gojaznosti.
