Dijeta Pegan (ili peganizam) je novi modni režim.
Ovo su prednosti i nedostaci Pegan dijete, koju su lekari klasifikovali kao “umerene” i “lako sledljive”
Svakodnevno stručnjaci za ishranu uvode nove dijete na tržište.
Neki od njih postaju veoma poznati po tome što postaju dijete koje prate slavne ličnosti.
Najnovija je hranljiva prehrana nazvana Pegan, novi model hrane poznat i kao peganizam.
Ovaj režim, koji je hibrid između čuvene paleo dijete (paleolitska ishrana, zasnovana na onome što su naši preci konzumirali – voće, orašasti plodovi i seme, povrće, korenje, jaja, meso i riba) i način života Vegan, osmislio je 2014. godine doktor i autor Mark Himan.
Ova dijeta je umerenija i lakša za praćenje u poređenju sa režimima kao što su Paleo, Keto i Vhole 30.
Prednosti i mane Peganove ishrane
Unos zdravih biljaka i masti je deo prednosti – visoka potrošnja voća i povrća jakih boja, namirnica koje čine 75% ishrane. To je potrebno da bi telo dobilo dnevni udeo vlakana koji mu je potreban (između 25 i 35 grama).
S druge strane, ova dijeta takođe sugeriše veću potrošnju masnih kiselina kao što je Omega-3. Za to se preporučuje konzumacija masne ribe i lanenog semena.
Što se tiče proteina životinjskog porekla, Peganova dijeta dopušta meso i mast, pod uslovom da je u umerenim proporcijama i održivog ili organskog porekla. Takođe, ograničava se potrošnja mlečnih proizvoda, jer mogu doprineti niz hroničnih bolesti.
Jedna od tačaka protiv ovog režima je ograničenje konzumacije žitarica.
Ova dijeta ne samo da zabranjuje sve namirnice koje sadrže gluten, (pšenica i ječam), već i ograničava žitarice bez glutena, kao što su smeđi pirinač i kinoa.
