Ako do sada niste čitali deklaracije na prehrambrenim proizvodima – vreme je da počnete.
Danas vam predstavljamo oznaku E330, njegovu upotrebu, prednosti, bezbednost i neželjene efekte koje ima.
Za početak, da li znate šta ovaj elmugator predstavlja? U pitanju je – limunska kiselina.
Bezvodna ili monohidratna limunska kiselina, najčešće korišćeno sredstvo za zakiseljavanje, odnosno dodavanje kiselog ukusa u hrani i piću, takođe deluje kao konzervans, PH pufer, antioksidant i helat (vezivo). Evropski broj aditiva za hranu za njega je E330.
Šta je limunska kiselina?
U pitanju je slaba organska kiselina koja se prirodno nalazi u citrusnom voću i daje mu kiseli ukus. Takođe, igra važnu ulogu u metabolizmu većine živih bića.
Voće koje sadrži limunsku kiselinu su, naravno, limun i limeta, ali i ananas, pomorandže, paradajz, jagode, breskve, grejprfut i banane.
Na tržištu mogu da se pronađu njena dva oblika – bezvodna i monohidratna. Komercijalno se proizvodi mikrobnom fermentacijom supstrata glukoze ili saharoze ugljenih hidrata dobijenog iz kukuruza. Iz biljnih izvora izvlači se iz, recimo, soka od limuna ili ananasa.
Prednosti limunske kiseline
Limunska kiselina može da pomogne našem telu da se bori protiv oksidacije. Ona štiti ljudske ćelije od dejstva slobodnih radikala.
Takođe inhibira stvaranje novog kamena u bubregu i razbija pesak na početku formiranja. Dakle, njene soli kalcijum-citrat i kalijum-citrat imaju efekte prevencije stvaranja kamenja.
Dobra je i za našu kožu. Limunska kiselina funkcioniše kao alfa-hidroksi kiselina (AHA) u proizvodima za negu kože. AHA se sastoji od karboksilne kiseline i hidroksilne grupe na susednom ugljeniku i široko se koristi u kozmetičkoj industriji. Generalno, AHA može da poboljša stanje kože, utiče na fine linije i površinske bore, poboljšava teksturu i ton kože, deblokira i čistiti pore.
Koja je uobičajena primena limunske kiseline?
Može da se koristiti u nizu primena, uključujući hranu i piće, farmaceutske proizvode, kozmetiku, tretman vode i deterdžente za domaćinstvo zbog svojih multifunkcionalnih karakteristika.
U hrani je uobičajena organska kiselina koja se dodaje u hranu zajedno sa jabučnom kiselinom i vinskom kiselinom. Koristiti se kao sredstvo za zakiseljavanje, konzervans, antioksidans i heliranje u hrani.
Takođe može da se koristiti kao spoljni antikoagulant jer sprečava koagulaciju krvi snižavajući koncentraciju jona kalcijuma u krvi.
Često se koristi i u proizvodima za čišćenje u domaćinstvu, delujući kao multifunkcionalno sredstvo za pranje sudova i prozora, takođe za sapune za sudove, deterdžente za pranje veša, sredstva za uklanjanje rđe i tako dalje.
Da li je limunska kiselina bezbedna?
Da, njegovu bezbednost kada se koristi kao aditiv za hranu odobrili su Američka uprava za hranu i lekove (FDA), Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA), Zajednički FAO/VHO ekspertski komitet za aditive u hrani (JECFA), kao i druge komisije.
Maksimalni nivo E330 je “kuantum satis”, što znači da nema posebnih ograničenja u njegovoj upotrebi.
Sledeće namirnice mogu da sadrže ovaj elmugator: mocarela, sir od surutke, masti i ulja, Smrznuto voće i povrće, konzervisano ili flaširano voće i povrće, džem, žele i marmelade, kakao i čokoladni proizvodi, testenina, sveže mleveno meso, neprerađena riba. Tu su i stoni zaslađivači u tečnom/prahu/tabletama u formi, formula za bebe, prerađene žitarice – hrana na bazi hrane i hrana za bebe. Takođe i voćni sokovi, pivo i pića od slada.
Koji su mogući neželjeni efekti?
Generalno se smatra bezbednim, ali neki ljudi mogu da budu osetljivi na limunsku kiselinu i da se pojave neki simptomi alergije, kao što su koprivnjača, otežano disanje, oticanje lica, usana, jezika ili grla.
Postoje i drugi mogući neželjeni efekti koji su se javljali kod nekih ljudi. Tu su ubrojani respiratorni simptomi, bol u zglobovima, simptomi iritabilnog creva, bol u mišićima i nervacija, ali i erozija zuba.
Generalno je bezbedna za trudnice, ali je najbolje da se konsultuju sa svojim lekarom pre upotrebe.
Da li je kancerogena?
Ne, nasuprot tome, studija objavljena u Cell Journalu 2016. godine otkrila je da limunska kiselina može imati ulogu u sprečavanju rasta ćelija raka jednjaka 109 tako što inhibira proliferaciju ćelija i izaziva apoptozu, prenosi “Food Aditives”.
