Svako u životu izgovori bar neku sitnu laž. Čovek zaobilazi istinu kada želi da zamaskira greške, odnosno da zaštiti sebe, ali i drage ljude.
Ipak, kada obmana postane svakodnevica i više ne razlikujete šta je istina, a šta laž i ne možete da filtrirate informacije koje izlaze iz vaših usta imate dijagnozu – mitomanija (patološko laganje).
Ovo oboljenje se karakteriše kao hronično ponašanje kompulzivnog ili uobičajenog laganja. Za razliku od povremene bele laži, patološki lažov izgleda da laže bez ikakvog razloga. Iako je boljka prepoznata pre više od jednog veka, još uvek ne postoji jasna univerzalna definicija ovog stanja.
Pojedinci mogu da “baronišu” jer je to rezultat njihovog mentalnog stanja, kao što je sociopatija, dok drugi izgleda da nemaju medicinsko objašnjenje za svoje ponašanje. Smatra se da patološko laganje nije pod uticajem svesti i da se ono odvija nekontrolisano i impulsivno. Osobe koje imaju te probleme veruju u sopstvene obmane i veoma često ne priznaju da im je potrebna pomoć.
Oboleli može da se prepozna po broju prekršenih obećanja. Neretko u svojim “bajkama” dodeljuju sebi titulu žrtve ili junaka. Njihove laži su mahom usmerene tako da postignu divljenje i prihvatanje okoline. Kada ih neko uhvati da pričaju izmišljotine, mitomani se najčešće ne izvinjavaju već se prave da se ništa nije dogodilo.
Obmanjivanje terapeuta
Lečenje mitomanije zavisi od toga da li je uzrok patološkog laganja simptom psihijatrijskog stanja. Tretman podrazumeva psihoterapiju i može uključivati i lekove ukoliko je posredi oboljenje koje može da podstakne ovo ponašanje. Veoma je važno da čovek prizna da ima problem, u suprotnom, ne može da dobije odgovarajuću pomoć. Može da smišlja priče koje potkrepljuju lažnim sećanjima i emocijama i tako manipuliše svog terapeuta.
