Insulinska rezistencija je stanje u kome ćelije organizma ne reaguju na dejstvo insulina tako da insulin ne može da ostvari svoj biološki efekat. Insulin je pritom prisutan u koncentracijama koje su inače efikasne kod zdravih ljudi. Kako bi se suprotstavio otporu ćelija, organizam stvara povećane količine insulina, njegov nivo u krvi se povećava i nastaje hiperinsulinemija.
Kako prepoznati isulinsku rezistentanciju?
Insulin je hormon koga proizvode beta ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa. Njegova osnovna uloga u organizmu je da kontroliše metabolizam ugljenih hidrata (šećera), masti i proteina.
Na žalost istina je da svako može postat irezistentan na insulin – čak i mršavi ljudi. Svima preti ta opasnost jer živimo u društvu koje ima brz pristup mnoštvu rafinisanih ugljenih hidrata (beli hleb, šećer, pasta, krompir, gazirana pića poput koka-kole, industrijski–hemijski tretirane hrane kojoj je dodana fruktoza itd. ) U stvari velika većina nas je rezistentna na insulin u odredjenoj meri. Razlika je samo u kolikoj meri? Što više jedemo rafinisanu i industriski tretiranu hranu to nam treba više insulina da je razložimo. Što je više insulina u krvotoku to ćelije sve manje na njega reaguju.Kako starimo ova stalna izloženost iscrpi sposobnost organizma da toleriše rafinisane ugljene hidrate i smanjuje našu osetljivost, odnosno osetljivost naših ćelija na insulin.
Ako patite od viskog holesterola, triglicerida, ili visokog pritiska treba da proverite vašu insulinsku rezistenciju bez obzira na uzrast i težinu. Ako imate visok pritisak velika je verovatnoća da imate i insulinsku rezistenciju. Lekovi za visok pritisak ne leče insulinsku rezistenciju, već samo maskiraju simptome. Na prvi pogled i bez analize krvi insulinska rezistencija se može prepoznati po nekoliko stvari. Neko ima sve te znake nabrojane, a neko ne.
Obratite pažnju na sledeće stvari:
Gojaznost, gde je indeks telesne mase BMI veći od 25. Ovo nije apsolutan pokazatelj poremećaja jer ima i mršavih ljudi za IR.
Debljina fokusirana na i oko stomaka, veliki stomak, masne naslage na stomaku, grudima, oko unutrašnjih organa
– Stalna pospanost, posebno nakon obroka u učestalo zevanje
– Hronični nedostatak energije i osećaj umora i pored obilnih obroka
– Zaboravnost, depresija, bezvoljnost
– Viseće izrasline na koži kao bradavice koje vise, oko vrata, ispod pazuha, ispod grudi
– Stalna potreba za slatkim i nakon obroka
– Nagli pad šećera
– Teško se mršavi kada je osoba na dijeti i lako se goji
Znaci i simptomi insulinske rezistencije
Rizik za pojavu ovog sidroma je veliki kod osoba koje u porodici imaju pojavu dijabetesa tipa 2, ili pate od drugog tipa šećerne bolesti, visokog pritiska ili imaju veliki višak telesne težine.
Žene kojima je dijagnostikovana dyslipidemia (narušen nivo masti u krvi), posebno one sa niskim nivoom HDL, a sa visokim prisustvom triglicerida su takodje izložene riziku. Ako podelite vrednost triglicerida sa vrednošću HDL holesterola i dobijete 3.0 ili više – velika je verovatnoća da postoji insulinska rezistencija. Takodje kožne promene poznate pod nazivom acanthosis nigricans, gde postoje bradavičaste tamne fleke na vratu i pazuhu u 90 % slučajeva ukazuju na insulinsku rezistenciju.
Dobra vest je da se na nivo insulina i glukoze vrlo lako može uticati: načinom života, vežbama i dijetama. Ukoliko vam je dijagnostikovana insulinska rezistencija ima dosta stvari koje možete da uradite da biste je otklonili ili smanjili.
