Pesnik Jovan Dučić je kao diplomata u Rimu vrlo brzo postao čovek od uticaja. Lično je izvestio kralja Aleksandra da Musolini sa Austrijancima zaključuje ekonomski pakt, koji je uperen protiv Male Antante, saveza Jugoslavije, Rumunije i Čehoslovačke.
I predsednik jugoslovenske vlade Milan Stojadinović o njemu je imao lepo mišljenje: “Jedan fini um, vrlo cenjen literarni pisac i veliki džentlmen.” Ubrzo je, 1934. godine, kralj Aleksandar ubijen u Marseju, a Dučić je izveštavao da su Musolinijevi fašisti počeli svoj neverovatan uspon, politički i vojni.
Preko njega je grof Ćano, Musolinijev ministar spoljnih poslova, zatražio sastanak sa beogradskim kolegom, kako bi sa Kraljevinom Jugoslavijom potpisao “pakt o prijateljstvu”.
Stojadinović je u pregovorima odgurnuo Dučića u stranu, i uskoro ga premestio u Bukurešt. Grof Ćano je Dučiću priredio veličanstvenu oproštajnu večeru, izmenjene su srdačne zdravice, ali je u dnevniku Dučić zapisao:
“Koliko verujem da Musolini žali moj odlazak iz Rima, toliko sam siguran da je grof Ćano čak zadovoljan. Ja sam u Rimu iz vremena zlih uspomena i puno pamtim. Moj sledbenik ne pamti ni kada se rodio.” A grof Ćano je u svom dnevniku naveo o Dučiću: “Taj naduti i tašti pesnik nikad nije verovao u sporazum između Rima i Beograda. Sada se pravi starim prijateljem. Međutim, Stojadinović poznaje svoje piliće. Uklonio ga je i učinio dobro.”
