Čuvena izreka “batina je iz raja izašla”, u Srbiji bi uskoro mogla da dobije nastavak “u paklu završila”, jer bi najavljene promene Porodičnog zakona trebalo da pošalju u istoriju nasilni metod vaspitavanja deteta. Za takav poduhvat Srbija se dugo priprema, a kako se čuje, u planu je da parlament do kraja godine usvoji izmene i dopune Porodičnog zakona. Mada predlog još nije stigao u Skupštinu Srbije, izazvao je velike polemike, prvenstveno što pod nasilje svrstava svaku vrstu fizičkog kontakta, kao i zbog mogućnosti da dete prijavi nasilne roditelje školi u koju ide, a škola prosleđuje Centru za socijalni rad. Pod nasiljem se tako podrazumeva i blago udaranje, jer se mališan stavlja u podređen položaj.
Iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju se čuje da niko neće ići u zatvor, niti će biti lišen roditeljstva ako je lupio svog mališana, ali će morati na edukaciju o nenasilnim metodama vaspitanja u okviru brojnih savetovališta i škola roditeljstva. Odnosno, mame i tate koje udare dete mogu ponovo u školske klupe, ali da bi se učili roditeljstvu.
Zabrana fizičkog kažnjavanja proizlazi iz obaveze koju je Srbija preuzela ratifikovanjem Konvencije UN o pravima deteta, koja predviđa da je država potpisnica dužna da merama zaštiti dete od fizičkog nasilja.
U Srbiji svako treće dete trpi fizičko nasilje, svako šesto psihičko kažnjavanje, pokazuje poslednje istraživanje Unicefa. Više od 30 odsto ispitanih roditelja ne smatra da tokom vaspitavanja nikad ne treba udariti dete, dok je među 1.186 anketiranih više od dve trećine bilo bar jednom psihološki agresivno u protekloj godini. Neki oblik fizičkog nasilja za disciplinovanje deteta bar jednom je upotrebilo 60 odsto roditelja, a 45 odsto je koristilo fizičko nasilje. Skoro polovina, 47 odsto je dete prvi put istukla u uzrastu između dve i tri godine, a 63 odsto je koristilo neki oblik fizičke agresije kao način disciplinovanja bar jednom tokom života deteta. Kao dva najčešća razloga za nasilno disciplinovanje navedeni su u 22 odsto slučajeva neposlušnost deteta i 23 odsto, jer se našlo u opasnoj situaciji. Utešno je što je svega tri odsto u protekloj godini i dva odsto tokom života deteta, koristilo teže oblike fizičkog nasilništva. Ohrabruje da je skoro 91 odsto roditelja ipak koristilo vid nenasilnog vaspitavanja u 2020, a 93 procenta misli da batinanje nije dobro za razvoj mališana.
Gledano u EU, Švedska je na vrhu država kad je reč o materijalnoj i svakoj sigurnosti dece i njihovog zdravlja. Odgajanje mališana je liberalno, suprotno autoritativnom tradicionalnom, a institucije promovišu slobodu mišljenja i delovanja dece, odnos koji podrazumeva uvažavanje. U Švedskoj je seksualno obrazovanje uvedeno 1955, a bila je i prva zemlja u svetu koja je još početkom osamdesetih godina zabranila fizičko kažnjavanje dece. Gotovo 40 godina posle Švedske, Francuska je u julu 2019. usvojila zakon kojim se zabranjuje kažnjavanje, odnosno da roditeljski autoritet ne sme da se ostvaruje fizičkim ili psihološkim nasiljem u edukativne svrhe. Ipak, francuski zakon je simboličan, jer ne predviđa kaznene mere koje već postoje u zakoniku, a iz nevladinog sektora se čuje da oko 85 odsto roditelja u ovoj zemlji koristi neko “nasilje u takozvane edukativne svrhe”. Nemačka vlada je nameravala da prava dece upiše u Ustav, ali kako je prošle nedelje objavio Dojče vele, te promene neće biti za vreme ove vlade. U koalicionom sporazumu vladajućih demohrišćana i socijaldemokrata je objavljena namera da se, shodno Konvenciji o pravima dece UN iz 1989, i u Nemačkoj ustavno zagarantuju prava mališana. Ali, kako se navodi, izgleda nije problem samo pridobiti poslanike opozicije u Bundestagu, da se postigne dvotrećinska većina neophodna za promenu Ustava, već i da među koalicionim partnerima ne postoji sloga kada je reč o sadržaju i smislu te dopune.
Kaiš, četka i štap
Istraživanje Unicefa o primeni vaspitne discipline nad decom u porodici u Srbiji pokazalo je različite oblike fizičkog kažnjavanja dece, a najviše roditelja, njih 36 odsto pribegava udaranju rukom po zadnjici. Šakom po šaci, ruci ili nozi decu fizički kažnjava 18 odsto, a 10 odsto je ošamarilo dete po licu ili glavi ili ušima. Dete je uštinulo njih sedam odsto, a isto toliko povuklo im lice, glavu ili uši, dok je šest odsto koristilo tvrde predmete, poput kaiša, četke i štapa.
