Šta čeka Srbiju? Nova nemačka vlada sprema velika iznenađenja

EPA/Focke Strangmann

Ne samo da je kandidat za nemačkog kancelara Olaf Šolc u relativno kratkom roku uspeo da nađe zajednički jezik unutar „semafor koalicije“ i dođe do koalicionog sporazuma, već je buduća vlada izašla sa obimnim i ambicioznim planom. I dok nova nemačka vlada sprema iznenađenja, pitanje je – šta da očekuje Srbija?

Kako kaže nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović, činjenica da je Olaf Šolc, sa pozicije čoveka koga ni sopstvena stranka nije htela na mestu predsednika, uspeo da kao kandidat za kancelara socijaldemokrate dovede do pobede na izborima, ali i da u ekspresnom roku sklopi savez sa Liberalima i Zelenima i praktično pomiri nepomirljivo, govori da su u krivu bili svi oni koji su mislili da će politički vakuum u Nemačkoj posle Angele Merkel dugo trajati.

Stojanović napominje da se sada, po prvi put u istoriji nemačkog posleratnog parlamentarizma, u vladi pojavljuju tri stranke, pritom potpuno različitih političkih, ideoloških i pragmatskih opredeljenja. Ipak, dodaje, za očekivati je da će se i sa novim rukovodstvom kontinuitet nemačke politike nastaviti po brojnim pitanjima.

Šta da očekuje Srbija

– Kada je o Srbiji reč, uspešna ekonomska saradnja sa Nemačkom će se nastaviti. To jeste interes i same Nemačke i gde god da se u tom pogledu naši i njihovi interesi poklope, tu sve dobro funkcioniše. U političkoj ravni, Kosovo će biti i dalje najveći problem i to je ono gde nova administracija ništa neće promeniti u odnosu na staru. Oni će izričito insistirati da je to završena priča i da je Kosovo suverena i nezavisna zemlja – kaže Stojanović.

Međutim, napominje, i nova vlada je suočena sa činjenicom da se taj kosovski čvor ne može jednostavno preseći, pa će ostaviti određenimanevarski prostor.

– Verovatno će ići na varijantu da proces pregovora i normalizacije teče pre pregovora o statusu, što ostavlja neku vrstu malog manevarskog prostora da se reše neke teme koje su od interesa za Srbe i sve stanovnike u pokrajini, a da se izuzme ono gde se mi ne možemo nikako složiti – smatra Stojanović.

Kada je reč o nemačkom ministarstvu spoljnih poslova koje je u novoj vladi pripalo Zelenima, sagovornik Sputnjika kaže da se nemačka spoljna politika neće radikalno menjati, ali neki akcenti sigurno hoće.

– Prostor šefa diplomatije je autonoman u nekim domenima i oni će sigurno insistirati na temama koje su Zelenima važne, poput ljudskih prava, medijskih sloboda i ekoloških standarda. Tako da će, kakvi god bili razgovori između Beograda i Berlina, oni u ovim temama biti reskiji. U svakom slučaju, očekuje se da ne insistiraju na formalnom priznanju takozvanog Kosova, ali će se na Beograd vršiti pritisak da ne sprečavamo njegov prijem u Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije, što je naravno u ovom okolnostima nemoguća misija – ukazuje Stojanović.

Odnos prema Rusiji i Kini

Prema njegovim rečima, Zeleni će verovatno biti oštriji i kada je reč o odnosima sa Rusijom i Kinom.

– Zeleni i Liberali su prema ovim zemljama daleko oštriji od konzervativaca i socijaldemokrata. Ali, treba imati na umu da kada se dođe na vlast, onda nastupa jedan malo drugačiji odnos, odnos koji nije samo stranački, pa će zapravo realpolitika određivati suštinu tih odnosa. Nemci imaju ogromnu trgovinsku razmenu sa Kinom i strepe od toga kako će se razvijati odnosi Vašingtona i Pekinga. Biće problem ako dođe do zaoštravanja političkih odnosa SAD i Kine, jer Amerika bahato insistira na odnosu – mi ili oni, pa sankcijama Pekingu može Nemce uslovljavati da biraju da li će trgovati sa Kinom ili sa njima – objašnjava Stojanović.

Amerika, primećuje, slično radi i kada je reč o Rusiji, pa idući za sopstvenim interesima Evropljane ostavlja na cedilu. Tako je američki predsednik Bajden, posle kraćeg zatišja, ponovo aktuelizovao pitanje sankcija „Severnom toku 2“ i to u trenutku kritičnom za Evropljane po pitanju energenata.

– Evropa jako zavisi od toga šta će se po tom pitanju dešavati i kakve će poteze Amerika vući,jer snabdevanja sa neke druge strane nema i to je vrsta dodatnog političkog pritiska koji se sada vrši na Nemačku. Ali, treba imati na umu da su socijaldemokrate bile, na neki način, korektne u odnosima sa Rusijom, a prvi sporazum o „Severnom toku 1“ napravljen je između Gerharda Šredera i predsednika Putina – navodi Stojanović.

Ambiciozni planovi nove vlade

Govoreći o sporazumu trostranačke nemačke koalicije, Stojanović kaže da je on obuhvatio brojne ambiciozne planove modernizacije države – od infrastrukure, socijalnih pitanja, preko digitalizacije, do energetike i prelaska Nemačke na zelenu ekonomiju. Nemačka planira da se u fazama oslobodi uglja i dovede nivo obnovljivih izvora energije do 2030. godine na 80 posto, što u trenutim okolnostima neće biti jednostavno.

– Šolc i njegova vlada imaju velike planove da iznutra „renoviraju“ Nemačku, ali mandat počinju u vreme velikih kriza – migrantske, energetske i zdravstvene. Neće biti lako ostvariti sve te ambicije u uslovima velikih iskušenja i ključna će biti politička energija u samoj vladi, da neku vrstu energije, elana i optimizma ubrizga u javnost. Nemačka je jaka i ona može da ostvari veliki deo tih ciljeva, ali su važni i geopolitički odnosi i ostaje da se vidi kako će se sve to razvijati – ocenjuje Stojanović.

Ono što je sigurno, zaključuje naš sagovornik, je da će Nemačku sa mesta kancelara predvoditi jaka ličnost. Olaf Šolc je, kaže, iskusan političar, „majstor kompromisa“, vrlo samouveren i čovek sa „štofom“ da se nametne.

Sporazum „Semafor koalicije“ napisan je na 117 nova strana, a dogovoreno je, između ostalog, da novi ministar finansija bude lider Liberala Kristian Lindner, dok dvoje lidera Zelenih dobijaju ključne resore – Robert Habek vodiće „superministarstvo“ koje obuhvata ekonomiju i klimu, a Analena Berbok biće prva ministarka spoljnih poslova u istoriji Nemačke.