Sa njih, u desetak dana koji su prethodili smeni generalnog direktora Dragoljuba Simonovića, u više transakcija skinuto je na ime raznih plaćanja gotovo 2,8 miliona evra.
Kako tvrde u Ministarstvu finansija, prema Zakonu o deviznom poslovanju svi korisnici sredstava budžeta „devizne račune vode kod Uprave za trezor u okviru sistema konsolidovanog računa Trezora koji se vodi kod Narodne banke Srbije, osim ako posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drugačije propisano“.
Preduzeća mogu imati devizni račun i kod ovlašćene banke, „zbog realizacije plaćanja koja ne mogu da se izvrše preko Narodne banke Srbije, ako to zahteva specifičnost poslova ovog korisnika i ako to odobri ministar nadležan za poslove finansija“. Ali, zašto baš toliki broj, kada i samo održavanje svakog računa ponaosob iziskuje dodatne troškove?
U pomenutom periodu sa deviznih računa Železnice je, između ostalog, prodato 1,6 miliona evra na ime „doplate za plate“. Međutim, u Ministarstvu finansija tvrde da „svako javno preduzeće, kao i Železnice Srbije, vrše obračun i isplatu zarada po Zakonu o radu, koji ne poznaje termin „doplata za zaradu“, pa je potrebno objasniti šta se pod ovim terminom podrazumeva“.
Sa računa je isplaćeno i nešto više od 23.000 evra za „utovar konstrukcije u fabrici Meteorit Bitolj“, kao i troškovi za advokatske usluge zastupanja Železnice u postupku koji se vodi protiv iste firme. Advokatskim kancelarijama Vasko Talevski i Mimoza isplaćeno je po 10.500 evra.
Podsetimo, na izgradnji železničkog mosta preko Velike Morave na Koridoru 10, kod Ćuprije bio je angažovan austrijsko – slovenački konzorcijum Alpina – Meteorit, koji je uradio 40 odsto poslova, ali su radovi obustavljeni nakon što je Alpina bankrotirala. Kako je svojevremeno kazao sada već bivši direktor Simonović, koji je na čelu Železnica od decembra 2012, most je isplaćen u celini pre njegovog završetka, i to po ceni od 10,3 miliona evra, za šta je „odgovorno prethodno rukovodstvo“.
Naime, u Bitolju je ostao zarobljen deo konstrukcije zbog stečaja izvođača, te je Železnica Srbije pokrenula sudski spor pred makedonskim pravosudnim organima i u prvostepenom postupku doneta je presuda u korist srpskog preduzeća. Ipak su Železnice, iako su isplatile most, morale naknadno da plate i transport dela konstrukcije iz ovog makedonskog grada.
Železnice Srbije su prethodne godine poslovale sa gubitkom od 7,7 milijardi dinara, a zajedno sa zavisnim preduzećima taj gubitak je iznosio 8,2 milijarde. Jedino je 2011. zabeleženo poslovanje bez gubitaka, kada je to preduzeće ostvarilo prihod od 27 milijardi dinara.
Simonović je nakon poslednjeg finansijskog izveštaja saopštio da su „gubici nastali zbog obračunskih kategorija kao što su amortizacija, zalihe, negativne kursne razlike i rezervisana sredstva po različitim osnovama, koje iznose ukupno čak 8,33 milijardi dinara“, i da bi, da nije toga, „završni račun iskazao dobit od 639 miliona dinara“.
On je tada dodao da je „zadovoljan rezultatima“ u poređenju sa 2012. godinom, kada je gubitak iznosio 16,9 milijardi dinara. „Takav rezultat postignut je zahvaljujući smanjenju poslovnih rashoda za 1,25 milijardi dinara“, a tome je doprinelo „smanjenje deviznih dnevnica u prošloj godini za 170.000 evra, troškova službenih putovanja u zemlji za 112 miliona dinara, kao i troškova reprezentacije za 270 odsto“, kazao je tom prilikom Simonović.
