Kada je reč o unosu soli u organizam, zdravstvene preporuke poslednjih nekoliko decenija ukazuju da unos ne bi trebalo da bude veći od 23000 miligrama odnosno jedne kašičice soli na dan.
Međutim, smanjenje unosa soli nije često glavni prioritet u ishrani za većinu, osim ako nemaju problema s visokim krvnim pritiskom. Ipak, postoji niz zdravstvenih posledica koje ukazuju da bi trebalo smanjiti unos soli.
Osećaj natečenosti
Kada jedete veću količinu soli uzrokujete porast nivoa natrijuma u krvi, a to bubrezi kompenziraju zadržavanjem tečnosti kako bi uravnotežili i normalizovali nivoe. Posledice su obično privremene, ali mogu da budu neugodne. Natečeno lice, noge ili ruke znak su da bi trebalo smanjiti unos soli.
Osećaj žeđi
Svaki obrok s visokim sadržajem soli može da izazove intenzivnu žeđ. Osećajući povećanje natrijuma u krvi, receptori u bubrezima i mozgu pokreću osećaj žeđi. Telo koristi žeđ kao zaštitni mehanizam pa ćete biti naterani na hidrataciju i snižavanje koncentracije natrijuma.
Glavobolje
Konzumacija soli kod nekih ljudi izaziva trenutni porast krvnog pritiska, a glavobolje su čest simptom visokog krvnog pritiska. Međutim, to se ne odnosi samo na ljude koji imaju probleme s visokim krvnim pritiskom. U istraživanju iz 2014.godine na Džons Hopkinsu, istraživači su otkrili da su oni koji jedu najviše soli imali najveću učestalost glavobolja.
Povećava se rizik za stvaranje bubrežnog kamenca
Konzumiranje više soli može da vas učini podložnijim stvaranju bubrežnih kamenaca. To je zato što višak soli povećava količinu kalcijuma u urinu. Bubrežni kamenci nastaju kada se kalcijum spoji s oksalatima ili mokraćnom kiselinom u mokraći i počne da stvara kristale. Kako ovi kristali postaju veći, postaju kamenci koji mogu da otputuju u urinarni trakt i zaglave se.
Možete da povećate rizik od demencije
Čini se da visoki nivoi soli povećavaju nivo upalnog spoja u mozgu što dovodi do oksidativnog oštećenja i počinje da ometa protok krvi. Prema istraživanjiima iz 2018. godine, ishrana s visokim udelom soli povezana je s izazivanjem demencije kod miševa. Istraživači veruju da bi učinci mogli da budu slični kada je u pitanju demencija kod ljudi.
