Novi podaci sa svemirskog teleskopa Habl ukazuju na to da je neočekivano i privremeno zatamnjenje divovske zvezde Betelgez najverovatnije uzrokovala erupcija vrućeg materijala sa zvezde. Nakon erupcije nastao je ogroman oblak prašine koji je blokirao svetlost koja u našem smeru dolazi s površine Betelgeza.
Betelgez je stara crvena zvezda koja je porasla do neverovatne veličine zbog složenih evolucijskih promena u nuklearnim procesima koji se dešavaju u njenom jezgru. Zvezda je toliko velika da bi njen prečnik, kada bi se umesto Sunca nalazila u središtu Sunčevog sistema, prelazio orbitu Jupitera.
Ova zvezda div poznata je i po tome što će jednog dana da eksplodira i da se pojavi na našem nebu kao supernova, pri čemu bi njen sjaj bio vidljiv i danju, a noću bi svojim blještavilom mogla da zaseni čak i Mesec.
U oktobru prošle godine nenadano je potamnela i sijala je najslabije u 21. veku. Uz to, primećeno je da je izmenila oblik, odnosno da se njena vidljiva forma deformisala. U februaru 2020. njen sjaj počeo se da se vraća na pređašnji nivo, piše ESA.
Formiranje ogromnog oblaka prašine
Ovo iznenadno zatamnjenje zaintrigiralo je mnoge astronome, koji su požurili da otkriju šta je tačno uzrokovalo toliko naglu promenu. Podaci s Habla sugerišu da je sjaj zvezde uzrokovao ogroman oblak prašine koji je nastao nakon erupcije izuzetno vruće plazme. Plazma je prodrla do hladnijih spoljašnjih slojeva atmosfere na Betelgezu, gde se ohladila i formirala oblak prašine.
– Videli smo pomoću Habla da se materijal kretao kroz atmosferu, pre nego što se formirala prašina koja je uzrokovala zatamnjenje zvezde – rekla je astrofizičarka Andrea Dupri iz Instituta za astrofiziku Instituta Harvard-Smitsonian.
– Posmatrali smo gustu, vruću regiju u jugoistočnom delu zvezde koja se kretala prema spolja. Ovaj je materijal bio dva do četiri puta svetliji od normalnog sjaja Betelgeza – kazala je Dupri, te dodala:
– A onda, otprilike mesec dana kasnije, južna polulopta Betelgeza vidno je postala tamnija. Smatramo da je najverovatniji uzrok tome oblak prašine koji je nastao nakon erupcije koju je uočio Habl. Dakle, Habl nam je dao odgovor o tome šta je izazvalo zatamnjenje – dodala je astrofizičarka.
Iako Dupree ne zna što je točno uzrokovalo ovako snažnu erupciju plazme, ona smatra da je taj događaj verovatno povezan s ciklusom pulsiranja zvezde.
Pulsirajuće zvezde su vrsta promenljivih zvezda. Radi se o pulsiranju njihovih atmosfera gde se one nadimaju i skupljaju pri čemu dolazi do promene u njihovom sjaju.
Klaus Strašmajer iz Instituta za astrofiziku Potsdam (AIP) u Nemačkoj merio je putem automatiziranog teleskopa STELLar Activity (STELLA) promene u brzini gasova na površini zvezde tokom njenog procesa pulsacije. Uočio je da su vrući gasovi nastali za razdoblja nadimanja Betelgeza. Pretpostavlja da je pulsacija koja se kretala prema površini pomogla prodiranju plazme do viših delova atmosfere.
Betelgez nam se nalazi relativno blizu, udaljen je od nas oko 725 svetlosnih godina te je do zatamnjenja zapravo došlo u davnoj prošlosti, oko 1300. godine (s obzirom na to da svetlosti treba 725 godina da dođe do nas), prenosi Index.
Smrt zvezde u supernovi
Ovom crvenom divu suđena je smrt u eksploziji supernove. Neki astronomi smatraju da je ovo zatamnjenje neka vrsta uvoda u taj događaj ili zbivanje pre supernove, piše NASA.
– Niko ne zna šta se dešava sa zvezdom odmah pre supernove jer to do sada nismo posmatrali – objasnila je Dupri.
– Astronomi su analizirali zvezde možda godinu dana pre njihove supernove, ali ne nekoliko dana, nedelja ili meseci pre eksplozije. Kako god, šansa da će Betelgez uskoro postati supernova je prilično mala – dodala je Dupri.
Treba napomenuti da je Betelgez ponovno potamneo od sredine maja do sredine jula, iako ne toliko dramatično kao na početku godine.
Šta bi se dogodilo s nama ako bi Betelgez ubrzo eksplodirao?
Kad dođe do supernove, Betelgez bi mogao tokom nekoliko nedelja ili čak meseci snažno da zasija na našem nebu i, kao što je već pomenuto, možda čak zaseni i sjaj Meseca.
Srećom po nas, nalazimo se izvan “zone smrti”, koja se prostire unutar 50 svetlosnih godina od eksplozije te do nas neće stići nikakva količina smrtonosnog zračenja. Supernova Betelgeza bi u tom slučaju jednostavno bila naučno zanimljiv događaj i izuzetno fascinantan nebeski spektakl.
