Život i posao u Nemačkoj san je skoro svih državljana zemalja Zapadnog Balkana, zbog čega se i masovno iseljavaju u tu državu.
Berlinski dnevnik “Velt” objavio je priču građevinskog radnika Damira Hamzića (35) iz Bosne i Hercegovine, koji u Nemačkoj zarađuje 2.200 evra, dok je u svojoj otadžbini mesečno u kovertu stavljao 300 evra i pritom nije bio osiguran.
Hamzić je jedan od 44.093 radnika iz zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija). Toliko ih je od uvođenja Pravila o zapošljavanju radnika sa Zapadnog Balkana početkom 2016. došlo na rad u Nemačku, što je uvedeno kako bi se smanjio broj tražilaca azila.
Nisu svi, međutim, tako zadovoljni kao Hamzić, pogotovo što je produženje pravila o zapošljavanju sa Zapadnog Balkana je više nego neizvesno. Ono je vremenski ograničeno do kraja 2020. i pitanje je da li će nakon toga biti produženo, a naročito nekvalifikovanim radnicima, čiji sve veći broj zabrinjava nemačke političare.
“Velt” citira i Sejlu Vojić iz sindikalnog savetovališta, koja ističe da su radnici zbog nesnalaženja lak plen za nepoštene poslodavce koji im ili ne plaćaju propisani minimalac ili ih varaju pri potpisivanju ugovora.
Ranka Savić, predsednica Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata kaže za “Vesti” da je upoznata sa ovim problemom i da će za Srbiju biti veliki problem ukoliko dođe do povratka nekvalifikovanih radnika u otadžbinu.
– Ionako imamo veliki broj nezaposlenih, mada država ne daje kompletne podatke prema sindikalnoj proceni u zemlji je više od milion nezaposlenih. Ukoliko nam se budu vraćali niskokvalifikovani nevolja će biti još veća – kaže Savić.
Nekvalifikovani nisu samo ljudi sa osnovnom školom, nego i oni koji su završili srednje škole ,a nisu zanatlije, kaže naša sagovornica i dodaje da država treba dobro da povede računa kad školuje mladi kadar.
– Moramo školovati đake da budu sposobni da nešto rade i zarade, a ne otvarati smerove u srednjim školama koji na kraju obrazuju mlade ljude koji “ama baš ništa ne znaju da rade”.
– Ako u Nemačkoj nisu potrebni niskokvalifikovani, onda tek u Srbiji za njih nema hleba – priča naša sagovornica.
Prezasićeno tržište
Nebojša Atanacković, iz Unije poslodavaca Srbije, za “Vesti” objašnjava da će eventualni povratak niskokvalifikovanih biti veliki problem za otadžbinu.
– Mi već imamo višak niskokvalifikovanih, tako da će to biti dodatna muka. Kada smo boravili u poseti Holandiji, njihovi poslodavci su rekli da im je pravo olakšanje bilo ulazak Poljske i Rumunije u EU, jer su dobili mnogo niskokvalifikovanih radnika za plantaže. Očito da se i tamo na Zapadu vreme menja i da je došlo do prezasićenosti – kaže Atanacković.
Prvi talas
Krajem šezdesetih godina građani iz bivše Jugoslavije masovno su išli na rad u Nemačku. Prosečna starost radnika bila je 25 godina. Došljaci iz Jugoslavije bili su drugačiji od ostalih gastarbajtera. Dok su iz Turske dolazili gotovo isključivo muškarci, u jugoslovenskom kontingentu više od trećine činile su žene. U prvih desetak godina u Nemačku su iz bivše Jugoslavije uglavnom dolazili neobrazovani i polupismeni radnici. Kasnije su krenuli da odlaze i visokokvalifikovani radnici.
