Šta će biti sa Kforom na Kosovu?

EPA/Sandor Ujvari

Ako Generalna skupština UN ne bude usaglasila predlog novog budžeta za finansiranje mirovnih misija širom sveta koje su pod njenom zastavom, može doći do njihovih povlačenja. Da li bi se, u tom slučaju, i mirovna vojna misija Kfor povukla sa Kosova i Metohije?

Profesor dr Mitar Kovač, general-major u penziji iz Evroazijskog foruma smatra da, što se tiče misije Kfor, stvari mogu biti upravo obrnute, odnosno, da se kontingent na Kosovu zapravo pojača, a ne smanji.

– Što se tiče Kfora i njegovog opstanka, budžetiranje neće biti pod znakom pitanja. U budućnosti se može preispitati smanjenje ali pre bih tipovao na uvećanje kontingenta koji boravi na Kosovu i Metohiji. Razlog je jasan. Taj prostor još nije rešen po merilima Zapada, Srbija još nije prisiljena da prizna nezavisno Kosovo. Ti neispunjeni geostrateški ciljevi Amerike i NATO i dalje će težiti da iskoriste mehanizam UN preko ove mirovne misije da se “legitimno” pozicioniraju na tlu Srbije – smatra on.

Kovač ne isključuje mogućnost ni da se u datom trenutku deo kontingenata koji budu povučeni iz drugih delova sveta, po potrebi nađu na Kosovu i Metohiji pod mandatom Kfora. On smatra da zapadne zemlje sada mere koje su od tih operacija u svetu njima od geostrateškog značaja, a koje ne, i time će se rukovoditi i kada je njihovo gašenje u pitanju.

Zapad čuva važne geostrateške misije

– Verujem da je ovaj problem vezna za donošenje budžeta u UN za mirovne operacije ima širi politički kontekst u pogledu preispitivanja operacija koje su od interesa za vodeće zemlje sveta koje inače i najviše para uplaćuju u taj budžet – smatra Kovač.

Vojno-politički komentator Vlade Radulović podseća da misija Kfora iako je pod mandatom Ujedinjenih nacija različita od ostalih mirovnih misija UN jer je realizovana kroz NATO, i zato ima drugačiji koncept od “klasičnih” mirovnih misija. S druge strane, saglasan je da se, na neki način, koncept sastava Kfora ipak menja.

– Trend smanjenja snaga u okviru Kfora postoji i to traje već nekoliko godina, a sve je prisutniji trend da zemlje regiona povećavaju svoje kontingente i svoje učešće na konto nekih drugih koje se smanjuju. U sklopu toga treba posmatrati i buduće preuzimanje glavnog komandanta Kfora koji će po po prvi put biti iz Mađarske – kaže Radulović.

Menja se sastav misije Kfora

I Radulović veruje da ako se desi da ne bude usvojen budžet u UN za mirove misije, to neće uticati na misiju Kfora.

„Taj prostor koji se pravi odlaskom zapadnih vojnika iz Kfora zapravo koriste države iz regiona šaljući na sopstveni zahtev svoje vojnike u ovu misiju“, pojašnjava Radulović.

On podseća da je među prvima Hrvatska to uradila jačanjem svog kontingenta na Kosovu i Metohiji u okviru misije Kfor.

– Hrvati sada povećavaju svoj kontingent na 150 vojnika. To im je valjda neki marketinški ili politički trik da se šahovnica vijori na srpskoj teritoriji – napominje Radulović.

Radulović sumnja da bi Hrvati sačuvali Srbe ako bi došlo do nekog incidenta, jer su više puta rekli da su sa Albancima “braća po oružju” i uzda se u mađarsko vođenje jer sa njima imamo dobru komunikaciju.

Iz UN je saopšteno da je za narednih godinu dana za mirovne misije potrebno oko šest milijardi dolara i, da ako se taj novac ne sakupi, u prvoj turi će biti povučeno 12 mirovnih misija uglavnom sa Bliskog Istoka i iz Afrike.