Neke visoko rizične grupe, uključujući zdravstvene radnike i one mlađe od 30 godina, bile su u još većem riziku od razvoja anksioznosti ili depresije zbog pandemije, prema drugoj studiji objavljenoj u Journal of Psichiatric Research.
Redovno vežbanje – uključujući plivanje, trčanje, jogu, trening sa tegovima, pa čak i tai či – ostaje jedno od najmoćnijih sredstava koje imamo za poboljšanje raspoloženja i ukupnog mentalnog zdravlja.
Meta-analiza iz 2016. godine koja je kombinovala podatke iz 23 kontrolisana ispitivanja pokazala je da je vežbanje uporedivo i sa antidepresivima i sa psihoterapijom u lečenju depresije.
Iako je deo ovoga rezultat proizvodnje endorfina, vežbanje takođe rezultira važnim strukturnim promenama u mozgu, posebno u primitivnoj strukturi mozga zvanoj hipokampus.
Zajedno sa drugom moždanom strukturom koja se naziva amigdala, hipokampus je u velikoj meri uključen u formiranje memorije i regulaciju emocija.
Vremenom, redovno aerobno vežbanje – poput trčanja i plivanja – smanjuje upale i pospešuje rast nerva u hipokampusu, sa pozitivnim efektima i na raspoloženje i na pamćenje, pokazale su studije. Suprotno tome, atrofija ili smanjenje hipokampusa povezano je sa razvojem poremećaja raspoloženja kao što su depresija i bipolarni poremećaj.
Kao i kod svih oblika aerobnih vežbi, i plivanje je odličan način za jačanje mišića i sagorevanje masti. Ali plivanje dolazi sa jednom dodatnom pogodnošću: Ljud plivajući troše oko sedam puta više energije da bi prešli određenu udaljenost nego kada trče.
– To je zato što ljudi nisu nužno evoluirali kao stručni plivači – rekao je Daniel Liberman, profesor na odeljenju za evolucionu biologiju čoveka na Univerzitetu Harvard. Najbrži ljudski plivači mogu postići brzinu od oko 4,5 milje na sat – brzinu kojom većina ljudi prelazi sa brzog hoda na sporo trčanje.
Iako ovaj aspekt plivanja može biti frustrirajući za nove plivače, što se tiče gubitka kilograma, to možda i nije loše.
Postoje mnogi drugi aspekti plivanja koji ga čine jedinstveno korisnim oblikom vežbanja. Na primer, kada plivamo, potpuno smo horizontalni, što povećava povratak krvi iz venskog sistema u srce.
Ovaj prepoznatljiv aspekt plivanja dolazi i sa dodatnim srčanim blagodatima. Na primer, maksimalni puls je za oko 10-15 otkucaja sporiji tokom plivanja u poređenju sa trčanjem, povećavajući količinu vremena kada se srce može opustiti i napuniti krvlju, poznato kao “dijastolna funkcija”.
Kao rezultat, udarni volumen srca – ili količina krvi koju srce pumpa tokom svakog otkucaja – povećava se za 30-60 odsto tokom plivanja, prema studiji iz 2013. godine objavljenoj u International “Journal of Cardiology”.
Plivanje se takođe razlikuje od ostalih oblika aerobnih vežbi jer se oslanja na kontrolisano disanje. Vremenom to može dovesti do povećanja ukupnog plućnog kapaciteta i poboljšanja ukupnog funkcionisanja pluća.
PLIVANJE JE ZAKON U SVIM SPORTOVIMA