Ako bi naprosto iznenada nestao, širom sveta bi se stvorili cunamiji jer bi na sve okeane odjednom prestala da deluje privlačna sila Meseca koji stvara plime i oseke. Ove plimske sile deluju i na kopno te bi iznenada udar prouzrokovan nestankom Meseca verovatno pokrenuo i seriju zemljotresa.
Kada bi ove početne pojave nestale i prilike se stabilizovale, na Zmelji bi i dalje dolazilo do plima i oseka koje bi bile posledica delovanja gravitacione sile Sunca. One bi, ipak, bile upola niže od današnjih i svakog dana bile bi iste umesto da kao sada variraju u zavisnosti od položaja i faza Sunca i Meseca. To bi u velikoj meri smanjilo opseg delovanje plime uz obalu i izazivalo veoma pogubne posledice po život i ekosisteme u priobalju. Plime,između ostalog, služe i za mešanje hranljivih materija u okeanima tako da bi njihov nestanak imao uticaj i na ostali živi svet u okeanu.
NASA otkrila: Mesec se smanjuje
Što se kopna tiče, najznačajnija posledica bi bila ta što bi noći postale mnogo mračnije. Mnoge noćne životinje imale bi velikih poteškoća da love samo pod svetlošću zvezda. Osim toga, Mesec je doprinosio stabilizaciji nagiba Zemljine ose te bi naša planeta mogla da završi pod mnogo većim uglom od onog pod kojim sada zauzima u kombinaciji sa Mesecom. To bi izazvalo topljenje leda na onom polu koji bi se usled naginjanja Zemlje okrenuo ka Suncu, a moglo bi da dođe i do ubrzanog isparavanja okeana. Mars, na primer, nema nijedan veliki prirodni satelit, a nagib njegove ose je u prošlosti varirao čak 45 stepeni.
