Crnomorski region jedna je od strateških zona na direktnoj liniji kontakta NATO i Rusije. Širenjem Alijanse i prijemom Rumunije i Bugarske u taj savez problem je postao znatno veći. NATO, a pre svega SAD i Britanija nameravaju da promene geostratešku poziciju u tom regionu što bi moglo da dovede do nove konfrontacije.
Ovako novonastalu situaciju u regionu Crnog mora komentariše prof. dr Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma. On naglašava da se situacija komplikuje iz godine u godinu, posebno od ukrajinske krize kada se Krim vratio u sastav Rusije. Krim je, kaže naš sagovornik, strateška tačka koja kontroliše Crno more u celini, a posebno jaka tradicionalno Crnomorska ruska flota jeste navodna opasnost za NATO.
– SAD zbog drugih strateških ciljeva prvenstveno prema Kini i prebaziranja svoje efektive iz Sredozemlja prema kineskim obalama u Južnom kineskom moru nastoje da članice NATO koje se graniče sa Rusijom učine što više autonomnim. Oni žele da im pomognu da izgrade pomorske snage, obalske pomorske efektive, raketne sisteme i da mogu da, po njihovim viđenjima, pariraju ruskoj Crnomorskoj floti – objašnjava Kovač.
Predratno stanje u SAD ako bi Rusija bila u njihovim vodama
Ipak, na pitanje da li zaista bilo koja od tih zemalja može da parira ruskoj floti u Crnom moru naš sagovornik kaže da su i trenutne američke procene takve da ne postoje snage u Crnom moru koje bi mogle da se porede sa Rusijom. Iz tih razloga pomorske snage SAD i Velike Britanije se i nalaze u tim vodama, iako za to ne postoje realni razlozi. Sa njihove tačke gledišta, objašnjava penzionisani general-major, zajedno sa ukrajinskim pomorskim snagama vrši se provokacija kako bi se što više blokirala Rusija u smislu slobode kretanja i kontrole Crnog mora.
– Zna se, međutim, da je Rusija tradicionalno dominantna sila u tom regionu koja smatra da ima pravo na to, kao što to i jeste njeno geostrateške pravo. Možete zamisliti da su na takav način došle ruske pomorske straže da kontrolišu američki prostor? To bi bila uzbuna ili predratno stanje u Sjedinjenim Državama – naglasio je on.
Mogući scenariji
Postoji više scenarija, dodaje Kovač, koje su prevashodno razradile SAD i sa Velikom Britanijom proigrale i što se tiče kopnenih, vazduhoplovnih i pomorskih sukoba duž linije dodira. Rađeni su i drugi združeni poduhvati operacije sukoba sa Rusijom i na sreću po bezbednost Evrope došli su do zaključaka da nijedan scenario ne dovodi u kontekst pozitivan ishod sukoba za SAD. Zbog toga one, prema mišljenju našeg sagovornika, prave strateški zaokret, pokušavaju da uvuku što više evropskih sila, članica NATO, da drže tenziju i krizu na nekim ključnim tačkama, a da se oni bave užim jezgrom Alijanse.
– Nije realno očekivati sa ovim indikatorima neki veći, otvoreni sukob, sve ovo je preispitivanje reakcije Rusije, njihovih i vazduhoplovnih, i pomorskih snaga. Oni to često čine i prema vrsti plovila, i prema vrsti vazduhoplova, i testiraju da li Ruska Federacija reaguje na procenjeni način – kaže Kovač.
NATO priželjkuje sukob Rusije i Ukrajine
Šef ruske diplomatije je naveo da SAD pribegavaju neplaniranim akcijama za stvaranje grupe oružanih snaga u blizini granica Rusije, a jedan od američkiih ciljeva na Crnom moru je vojni razvoj Ukrajine. Direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma objašnjava da su ove dve stvari povezane, jer je dobro poznata činjenica da ukrajinske snage nisu sposobne da same odgovore strateškom zadatku – uspostavljanju kontrole u Donjecku i Lugansku bez pomoći članica NATO.
Minule godine su u Ukrajini iskorišćene za modernizaciju snaga sa novim kapacitetima odbrambene industrije, dodaje naš sagovornik, ali je pokrenuta i proizvodnja nekih novih sistema i platformi na kopnu u smislu jačanja desantnih snaga i lovačke i bombarderske avijacije.
– Alijansa nije odustala od scenarija provokacije prema Rusiji, nisu odustali od ozbiljnog pripremanja ukrajinskih snaga, zajedno sa nekim susednim zemljama, da se u specifičnim okolnostima sukobe sa Rusijom. Iako bi to bio regionalni rat u kojem bi učestvovala Ukrajina uz obaveštajno – izviđačko – logističku pomoć NATO, to bi za njih bio dobitak. Radi se o sukobu slovenskih naroda, u crpljenju ljudskih i materijalnih resursa Ruske Federacije i Ukrajine. Bez obzira što oni veruju da bi taj rat bio dugotrajan i iscrpljujući za Rusiju, mislim da on ne bi dugo trajao – uveren je Kovač.
Procene su, kaže naš sagovornik, da ishod tog eventualnog rata definitivno ne bi bio dobar po Ukrajinu i da bi čak mogao da dovede do njene podele na prozapadni, pronatovski deo i centralni i istočni, koji bi bio strateški vezan za Rusku Federaciju.
