Dvojica fizičara predložila su listu uslova neophodnih da bi čovek ušao u crnu rupu, ali istovremeno su i upozorila da bi to bio najusamljeniji put u jednom smeru koji bi bio izveden u istoriji čovečanstva.
Za potrebe sastavljanja popisa uslova, Leo i Šanšan Rodrikez, obojica docenti fizike sa koledža Grinel, uporedili su dve vrste crne rupe: one veličine zvezde, otprilike iste mase kao naše Sunce, i supermasivne, to jest one sa milionima, ili čak milijardama puta većom masom, piše RT.
Te manje crne rupe ne rotiraju, a njihov Švarcšildov radijus, to jest poluprečnik horizonta događaja je približno tri milje (3,2 kilometra).
Horizont događaja je tačka bez povratka u kojoj gravitacione i druge sile crne rupe postaju toliko moćne da im ni svetlost ne može pobeći.
Nasuprot tome, supermasivne crne rupe poput one u centru galaksije Mlečni put mogu meriti i do četiri miliona Sunčevih masa, sa radijusom horizonta događaja od 7,3 miliona milja, prenosi RTS. U slučaju crne rupe veličine zvezde, horizont događaja je daleko bliži svom centru nego kod supermasivne crne rupe, što znači da je razlika u pogledu sile gravitacije između horizonta događaja i njegovog središta negde oko 1.000 milijardi puta.
Ako bi neka osoba prešla iza linije horizonta događaja crne rupe zvezdane veličine, bila bi podvrgnuta procesu poznatom pod nazivom špagetifikacija, u kojem bi svi atomi njenog tela bili rastegnuti u dugačku nit s obzirom na neverovatnu razliku u gravitacionom privlačenju.
Velika je verovatnoća da bi ovaj proces ubio neustrašivog astronauta.
Međutim, osoba koja bi upala u supermasivnu crnu rupu doživela bi mnogo postepeniji i dugotrajniji slobodni pad bez ružne špagetifikacije. U ovom slučaju, astronaut bi prošao kroz horizont događaja bez uticaja ekstremnih razlika u gravitaciji s obzirom na izuzetno veliku udaljenost centra i ivice.
Ipak, još jedna prepreka stoji na putu ovom ekstremnom padu. Većina crnih rupa na svom pragu ima izuzetno vruće akrecione diskove koji se sastoje od pregrejanog materijala istrgnutog iz univerzuma.
Da bi čovek “bezbedno” ušao u supermasivnu crnu rupu, trebalo bi da ona bude izolovana od univerzuma, da je već progutala planete, gas i zvezde oko sebe mnogo pre nego što se neustrašivi astronaut usudio da se približi horizontu događaja.
Preživljavanje putovanja iza horizonta događaja bilo bi najusamljenije putovanje ikada izvedeno, jer nijedna informacija ne može pobeći iz crne rupe, s obzirom na gore pomenute gravitacione sile kojima ni sama svetlost ne može umaći.
