Vesti online
RADOST: Marija Milanović sa ocem Milanom

Drugi put za mesec dana porodica Marka iz Sidneja obradovala je Mariju – Maru Milanović, učenicu trećeg razreda osnovne škole iz zabitog sela Žunjevići na planini Rogozni kod Novog Pazara. Dobri Marko i njegova familija i ovog puta poslali su maloj Mari i njenim siromašnim roditeljima Milanu i Evi 200 australijskih dolara.

Vredna donacija pomoći će im da se što bolje pripreme za zimu koja je u planinskom bespuću, daleko od grada, obično duga i teška. Umiljata Mara i njeni roditelji dugogodišnji su štićenici našeg Humanitarnog mosta. Mada se mnogo trude i danonoćno rade, bez pomoći dobrih ljudi teško da bi opstali na opusteloj planini sa koje se zbog bespuća i siromaštva, odselilo više od 80 odsto žitelja. Siromašni Milan i Eva nisu imali gde da odu, žive u trošnom roditeljskom kućerku sa zemljanim podom i bez vode i jedva preživljavaju. Svi dosadašnji pokušaji da se iščupaju iz višedecenijskog siromaštva ostali su bez rezultata.

– Ne znam da li bi uopšte opstali da nije bilo dobrih ljudi iz naše dijaspore koji nam povremeno pošalju pomoć. Dobrotvori iz raznih zemalja pomogli su nam da kupimo kravu, konja, zaprežna kola, šporet, motornu testeru, a letos i frižider. Sada nam pomažu da školujemo Maru koja je đak pešak i za sada dobar učenik. Hvala im beskrajno, Bog im dao sve što poželeli – ističe Marijin otac Milan.

ZAHVALAN DOBROČINITELjU: Stefan Pendić

Naglašava i da je najveći deo donacije otišao na izmirenje duga za struju, ostalo će Mara potrošiti za knjige, školski pribor i odeću.

– Još dugujemo za svetlo, nadamo se da nećemo ostati u mraku. Nedavno nam je crkao i stari televizor koji smo imali, jer je na planini slaba struja, pa nam stalno po nešto crkava. Teško je ovde zaraditi dinar ili evro, jer nema ljudi. Sve smo spremni da radimo, ali nemamo kome – jada se Milan.

Moli nas da porodici dobrotvora Marka iz Sidneja još jednom prenesemo velike pozdrave i neizmernu zahvalnost.

– Hvala mnogo našim dobrotvorima iz Australije. Mnogo nam znači svaka pomoć, Bog neka ih čuva, trudiću se da budem dobar đak i da jednog dana i ja pomognem mojim roditeljima – poručuje Marija Milanović.

Vrednu stipendiju od 370 australijskih dolara, koju mu već nekoliko godina šalje dobrotvor O. V. iz Sidneja, dobio je i Stefan Pendić, dugogodišnji đak pešak iz zaseoka Đonlije na Goliji, a sada učenik Srednje kožarsko-tekstilne škole i podstanar u Novom Pazaru. I on je od prvog razreda osnovne škole štićenik našeg Humanitarnog mosta.

PO DONACIJU KOD HIDA: Nikola Petronijević sa ocem Milovanom

– Da nije stipendije iz Sidneja, ja ne bih nastavio školovanje, jer moji siromašni roditelji Vladan i Rada ne bi mogli da mi iznajme sobu u Novom Pazaru. Za pešačenje je predaleko, a autobusa nema. Posebno je teško zimi kada smo zbog velikih snegova i jakih mrazeva često danima odsečeni od sveta. Hvala do neba dobrotvoru O. V. Njegova stipendija pomaže nam da preživimo u planinskoj zabiti i da se ja školujem. Šaljemo mu velike pozdrave i neizmernu zahvalnost – poručuje ovaj mališan dok mini-raspust, delimično produžen zbog korone, provodi u svom selu.

Za školovanje

Dok je na raspustu radovao se i petnaestogodišnji Nikola Petronijević iz zabitog sela Joše na Goliji, sada učenik prvog razreda Srednje mašinske škole u Kragujevcu. Donaciju od 100 švajcarskih franaka njemu je, posredstvom humanitarca Hida Muratovića, poslala naša čitateljka Milka Čolaković iz Lugana. Nikola uči za varioca, a u Kragujevac je otišao, jer u Novom Pazaru nema đačkog doma, niti bi siromašni i bolesni otac Milovan mogao da mu obezbedi stan.

– Varioci su traženi i dobro plaćeni. Želim da se što pre dokopam svog parčeta hleba i pomognem mom tati. Ovu donaciju potrošiću za školovanje u Kragujevcu, hvala puno donatorki iz Švajcarske, odužiću joj se dobrim ocenama – poručuje ovaj siromašni mališan sa Golije.

Teško bez oca

Nikola nema nikoga osim oca Milovana, za godinu dana izgubio je majku i još tri člana porodice. U poslednje dve godine puno su mu pomogli naši čitaoci i dobri ljudi iz ovog kraja, između ostalog sagradili su mu i opremili novu kuću.

– Teško mi je što sam, taman kada smo se skućili, oca morao da ostavim samog. Lepše bi bilo da smo zajedno, ali ja nisam imao izbora. Kad završim školu i zaposlim se biće bolje i mom ocu – priča ovaj mališan koji sam pere, kuva, mesi, muze kravu i pravi sir.