U tom slučaju, atmosfera bi neko vreme nastavila da se okreće i to originalnom brzinom blizu ekvatora, zbog čega bi svi objekti koji nisu čvrsto privezani za tlo "poleteli" i to brzinom od barem 1.500 km/h. Vaše telo bi se automatski pretvorilo u metak, objašnjava Stivens.
Oni koji bi nekim čudom uspeli da prežive "supersoničnu centrifugu", suočili bi se sa razornim vetrovima, koji bi uništavali sve pred sobom. Samo trenje izazvano kontaktom tla i tih vetrova, bilo bi dovoljno da izazove ogromne požare i eroziju.
U međuvremenu, magnetno polje naše planete bi nestalo i bili bismo izloženi smrtonosnim količinama jonizujućeg zračenja. Zemlja bi postala gotovo savršena sfera, budući da trenutna rotacija izaziva blago ispupčenje na ekvatoru. To bi za posledicu imalo i drugačiju preraspodelu vode u okeanima, što bi dovelo do užasnih poplava.
Kada bi se obrtanje u potpunosti zaustavilo, svet bi pola godine imao dan, a pola godine noć. Međutim, ako vam sve ovo zvuči strašno, naučnici NASA kažu da je verovatnoća da se tako nešto desi praktično nepostojeća u narednih nekoliko milijardi godina.
A kako je Zemlju ”zaustavio” Cane Prebranac u jednom od skečeva ”Top lista nadrealista”, pa su čak i Amerikanci bili prinuđeni da intervenišu, pogledajte.
