Šta američka izdaja Kurda predstavlja za bezbednost Evrope?

Tanjug/AP

Povlačenjem sa severa Sirije, SAD su izdale Kurde, svog najvernijeg saveznika u borbi protiv Islamske države, što bi moglo da se pokaže kao velika greška za buduću bezbednosnu situaciju u Evropi, ocenjuje Dojče vele.

Čini se da najnovije vesti iz Vašingtona potvrđuju staru kurdsku poslovicu “Nema prijatelja osim planina”. SAD su najavile da više neće biti protiv turske invazije u kurdskim oblastima na severu Sirije. Tako je Vašington svog najbližeg saveznika u borbi protiv takozvane Islamske države ostavio na milost i nemilost nadmoćnoj Erdoganovoj vojnoj mašineriji, navodi autor teksta Matijas fon Hajn.

Više od 10.000 kurdskih boraca proteklih godina izgubilo je život u borbi protiv ID. Kurdske milicije činile su okosnicu Sirijskih demokratskih snaga (SDF), koje su na kopnu predvodile lavovski deo borbe protiv ID. Sada je jasno: jalove su bile nade Kurda da su time zaslužili zaštitu SAD od napada Turske, navodi DW.

Turski predsednik odavno je, kako se navodi, bacio oko na severnu Siriju. A nedavno, na Generalnoj skupštini UN, Erdogan je predstavio svoje planove za “bezbednosnu zonu“ južno od turske granice. To je ogromna teritorija, s obzirom na to da je ta granica duga skoro 500 kilometara i da je predviđeno da zona bude širine 30 kilometara.

U ratom razrušenoj Siriji, te oblasti koje su kontrolisali Kurdi, do sada su bile oaza stabilnosti. Vojna operacija Turske, koja očigledno samo što nije počela, to će sigurno promeniti.

Kakve posledice po Siriju imaju turske invazije moglo se videti početkom 2018, prilikom okupacije Afrina – što je cinično nazvano „Operacija maslinova grancica“. Turska vojska tada je operisala zajedno sa džihadistima. Prema podacima UN, iz Afrina i okoline tada je izbeglo 140.000 ljudi. Sirijska opservatorija za ljudska prava sa sedištem u Londonu govori o čak 350.000 raseljenih. Organizacije za ljudska prava žalile su se na sistematsko uništavanje sredstava za život Kurda: oni se proterani iz svojih kuća, a tu su onda naseljeni sirijski Arapi.

Erdogan sada ima sličan plan – i to ne krije. Želi da se oslobodi više od tri miliona sirijskih izbeglica koje u Turskoj više nisu dobrodošli. To znači da Erdogan u suštini planira etničko čišćenje i kasnije preseljenje duž sirijsko-turske granice.

Pored svega toga, ne sme se zaboraviti da je borba protiv Islamske države daleko od pobede. Iako je izgubila teritorije početkom godine, njeni borci još uvek se kriju u prostranstvima Sirije. Ideologija Islamske države još uvek je u glavama oko 12.000 zarobljenika koje na severu Sirije čuvaju Kurdi. A i u glavama otprilike 70.000 izbeglih sledbenika IS u kampovima, takođe na severu Sirije.

Kada turska vojska krene u akciju, Kurdi će imati drugih briga i neće više moći da se bave tom ljudskom zaostavštinom terorističkog kalifata. Američki predsednik Tramp je doduše obavezao Erdogana: za zarobljene borce i pripadnike ID tada će biti odgovorna Turska. Ali ta turska ofanziva svet neće učiniti sigurnijim, zaključuje Fon Hajn za Dojče vele.