Računa se da Nemačka može da poveća broj stanovnika na preko 90 miliona do 2070. godine. Šta će biti sa penzijama? Gde će svi ti ljudi živeti? I da li će Nemačka “usisati” radnu snagu iz EU i sa Balkana?
Gotovo sve branše u Nemačkoj jadikuju zbog manjka radnika. Odakle će doći hitno potrebna radna snaga? To je “centralno pitanje” za budućnost Nemačke, ocenjuje agencija Rojters.
Strahovanja su podgrejana time što narednih godina u penziju odlazi brojčano jaka generacija bejbi-bumera. Nemačkoj nedostaju desetine hiljada negovatelja, nastavnika, majstora, stručnjaka svih vrsta…
Od tog pitanja zavisi i sigurnost penzija. Rojters kao bitne šrafove u mogućem rešenju navodi više useljavanja, veći natalitet, i veći udeo stanovništva koji radi. Svim time se na neki način bavi Vlada u Berlinu.
Gde će svi ti ljudi živeti?
– Demografska promena će se nastaviti – kaže Anja Pil, predsedavajuća Udruženja nemačkih penzionih osiguranja. “Ali iskustva prethodnih decenija nas uče da su prilagođavanja moguća.”
Trenutno u Nemačkoj živi 84 miliona ljudi. Savezni zavod za statistiku predstavio je scenarije prema kojima će 2070. godine Nemačka imati između 70 i 95 miliona stanovnika, zavisno od nataliteta i broje doseljenika.
U “umerenom” scenariju, statističari računaju sa rastom prosečnog broja dece po ženi, dužim životnim vekom i više stotina hiljada useljenika godišnje. Prognoze su daleko optimističnije nego kada su poslednji put iznete 2018. godine. Tada je Zavod za statistiku računao na najviše 90,9 miliona stanovnika kroz pedeset godina.
To je navelo kancelara Olafa Šolca da proglasi “novu eru” u debati o demografskom razvoju Nemačke. Nasuprot crnim prognozama o odumiranju zemlje i sve manje radnika, Šolc smatra da je realna šansa da se do 2070. dostigne 90 miliona stanovnika.
Demografsko jačanje Nemačke bacilo bi drukčije svetlo na pitanje penzija, ali i na pitanje tržišta stanova – gde će svi ti ljudi živeti? Takođe, promenila bi se i politička statika u okviru Evropske unije.
Više radnika, više i penzionera
Šolcova Vlada, prozvana semafor-koalicijom jer osim crvenih Socijaldemokrata u njoj sede i Zeleni, i žuti Liberali, već je pokrenula ofanzivu da dodatno olakša useljavanje i pronalaženje posla u Nemačkoj.
Početkom ove godine će ministar rada Hubertus Hajl (SPD) izaći sa nacrtom zakona o useljavanju stručne radne snage. Već prošlogodišnji broj zaposlenih – sa preko 45 miliona rekordan za Nemačku – zasnovan je u velikoj meri na doseljavanju radnika.
Od broja zaposlenih, to jest obveznika zavise i penzioni fondovi koji su proteklu godinu takođe završili u masnom plusu. Doduše, delom zato što je korona pokosila mnoge penzionere pa su izdaci smanjeni.
Statističari očekuju da će kroz desetak godina biti više od dvadeset miliona starijih od 67 godina – dakle penzionera, ukoliko se granica za odlazak u penziju ne povisi. Već danas na 100 ljudi u godinama za rad dolazi 35 ljudi u dobi za penziju.
Kako obezbediti penzije?
Starenje stanovništva znači da oni koji rade moraju da plate više u penzioni fond. Prema sadašnjim računicama, do 2027. godine bi penziono osiguranje sa 18,6 odsto bruto-primanja trebalo podići na 19,3 odsto.
Nije za sada jasno kako Šolcova Vlada namerava da spreči stalni rast ovog procenta. Rojters podseća da je Vlada spremila deset milijardi evra koje bi državno penziono osiguranje dugoročno investiralo u akcije i tako dobilo pare sa kamatom. Ali, kako ocenjuje agencija, ta suma je majušna – godišnje penzioni fond mora da isplati 340 milijardi evra penzija.
S druge strane, posebno su Socijaldemokrate išle u prošlu kampanju sa obećanjem da će nivo penzija ostati stabilan u odnosu na razvoj plata. Cilja se da penzije ne budu manje od 48 odsto prosečne zarade. I time bi Vlada trebalo da se pozabavi ove godine.
Sve veći broj ljudi u zemlji – posebno starijih – menja i stambene prilike. No Vlada nije ni blizu da ostvari plan prema kojem svake godine treba graditi 400.000 stanova više.
Na tržištu gde kirije i cene nekretnina idu u nebesa, tako se već i te kako osetio dolazak oko milion ukrajinskih izbeglica tokom prošle godine.
“Usisivač” za radnu snagu iz EU i sa Balkana
U Evropskoj uniji demografska pitanja jesu ujedno i prvorazredna politička pitanja. Kako ocenjuje Rojters, susedne zemlje poput Francuske i Češke drže pod lupom rast nemačkog stanovništva. Nemačka od ujedinjenja predstavlja ubedljivo najmnogoljudniju zemlju EU.
Prema ugovoru iz Nice koji važi od 2003, zemlje sa više stanovnika imaju proporcionalno poslanika u Evropskom parlamentu i time više uticaja. Ako se demografske prognoze ostvare, onda bi naspram 90 miliona ljudi u Nemačkoj moglo da bude svega 35 miliona ljudi u Poljskoj.
Pritom, ako nemačka ekonomija ostane atraktivna, delovaće kao “usisivač” za radnu snagu iz drugih zemalja EU i sa Zapadnog Balkana, ocenjuje Rojters. A to samo pojačava probleme.
