Enciklopedije ili, po starinski, sveznadari, sve do 2001. godine bili su najskuplja izdanja na planeti. Em ih sastavlja sam akademski krem, dugo i temeljno, em se znanje neprestano množi, pa kolekcijama nikad kraja. Tada su Amerikanci, Lari Senger i Džimi Vejls, sabrali sve ove činjenice i na Internetu lansirali Vikipediju, prvu besplatnu enciklopediju, koju u nedogled mogu da dopunjuju i uređuju svi koji su za to zagriženi.
Plate za ovaj posao nema ako se ne računaju zadovoljni korisnici, ali su se, ipak, svega dve godine kasnije, i u Srbiji našli vredni dobrovoljci koji su pokrenuli virtuelni sveznadar. Vikipedija na srpskom jeziku sad već odbrojava dane kad će dostići 100.000 obrađenih pojmova i tako postati najveća među južnoslovenskim narodima. Usput će se naći i među 30 u svetu koje su prešle ovu brojku, a za leđima im je samo hrvatska Vikipedija, sa 70.000 odrednica.
Da bi se bolje razumeo podvig domaćih "enciklopedista" ponovo pomažu brojevi. Vikipedija izlazi na 253 jezika, uključujući esperanto i latinski, i u ovom trenutku ima ukupno blizu 13 miliona pojmova, koje piše i izmenjuje preko 75.000 korisnika. Čak četvrtina članaka je na engleskom jeziku, i tu najbogatiju Vikipediju dnevno posećuje 180 miliona ljudi.
Filip Maljković, student elektrotehnike iz Pančeva i jedan od urednika domaće Vikipedije kaže za "Vesti" da dnevno 240.000 ljudi potraži znanje na njihovim veb-stranicama, koje od postanka do danas piše, ispravlja i unapređuje oko 1.700 ljudi oba pola, skoro svih uzrasta i raznorodnog obrazovanja.
(opširnije u štampanom izdanju "Vesti“ za 26.10.)
