U nadležnim deminerskim službama, civilnoj zaštiti, i policiji već sada se hvataju za glavu jer niko više sa sigurnošću ne može da kaže gde su završile mine iz neraščišćenih minskih polja. U opasnosti su svi gradovi kroz koje je prošla vodena bujica, a prema tvrdnjama nadležnih, opasnost od mina u BiH postoji čak i na, verovali ili ne, đerdapskoj brani.
Prijaviti sve sumnjivoNadležni pozivaju građane da najbližoj policijskoj upravi i službama civilne zaštite prijave svako neeksplodirano sredstvo koje primete jer se sumnja da će veliki broj biti nanesen iz dosadašnjih minskih polja, a kako bi ona bila uklonjena na adekvatan način.
|
– Moguće je da zbog enormne količine vode sredstva iz minskih polja završe i do Đerdapa, pa i Crnog mora. Ovo je potpuno druga situacija jer više ne govorimo o minskim poljima već neeksplodiranim ubojnim sredstvima koja su u nadležnosti štabova civilne zaštite. U ovom trenutku nemamo konačnu procenu jer će naš sektor za operacije na tome raditi u narednim danima. Ali, ono što je evidentno jeste da su najviše ugrožena područja Maglaja i okolina Doboja gde je bilo minskih polja, a gde se sumnja da su ona pomerena – izjavio je Fikret Smajiš iz Centra za uklanjanje mina BiH.
Ministar unutrašnjih poslova Srpske Radislav Jovičić kaže da su minama ugrožena područja nizvodno od Doboja, Sprečanska dolina, Šamac i Orašje.
– Potrebno je da stručne službe provere teren, pa onda da se uvedu ekipe za njegovu asanaciju. Predsednik Vlade Željka Cvijanović je zbog toga imenovala dva savetnika – generale Milorada Kutlešića i Momira Zeca, koji dobro poznaju to područje – rekao je Jovičić.
Epidemije vrebaju decu
Temperature u većem delu Srpske ove sedmice bi trebalo da budu oko 25 stepeni, dok se za vikend predviđa pravo letnje vreme. Tim povodom, nadležni su upozorili da posebnu opasnost za zdravlje ljudi predstavljaju leševi životinja u poplavljenim naseljenim područjima.
Visoka temperatura vazduha može da dovede do bržeg raspadanja leševa, a samim tim i širenja zaraznih bolesti koje mogu ugroziti zdravlje ljudi i životinja.
– Preporuka je da se odmah po povlačenju vode unište leševi uginulih životinja, uz prethodno planiranje mesta zbrinjavanja. Nakon uklanjanja leševa, treba očistiti i oprati objekte, opremu i pribor, a na kraju obaviti dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju svih kritičnih mesta – kažu u Institutu "Vaso Butozan".
I iz Zavoda za javno zdravlje RS upozoravaju da poplave sa sobom nose potencijalnu opasnost od značajnog pogoršanja higijensko-epidemioloških prilika i mogućnost pojave i širenja zaraznih bolesti. Najvećem zdravstvenom riziku izložene su najosetljivije grupe stanovništva, a to su deca, trudnice, hronični bolesnici i stariji ljudi.
– Poplave, naime, nose rizik od zaraznih bolesti, i zato što često dolazi do prekida snabdevanja vodom i otklanjanja otpadnih materija, kao i do izlivanja kanalizacije. Oštećene vodovodne i kanalizacione cevi povećavaju mogućnost kontaminacije vode za piće, čime se prenose crevne i kožne zarazne bolesti, parazitarne bolesti i slično. Takođe, rizik za zdravlje predstavlja i povećan broj glodara i zmija za vreme poplava – kažu u zavodu.
