Tkalje iz cele Srbije otkrivale tajne sjeničko-pešterskog ćilima na prvoj tkačkoj koloniji u Novom Pazaru! Došle su iz Loznice, Inđije, Bora, Pančeva, Kraljeva, Smedereva, Sremske Mitrovice, Kragujevca i drugih gradova, a među gostima bio je i David Van der Kamp iz Hongkonga, trenutno nastanjen u Sokobanji, koji se godinama bavi proučavanjem i prezentacijom tkanja najlepših srpskih ćilima, ali i promocijom kulturnog nasleđa Srbije u svetu.
– Volim ovaj zanat od malih nogu, obožavam ćilime i tkačke kolonije, jer na njima učim i pratim šta se radi, ali i promovišem kulturno nasleđe Srbije. Boraveći na svim meridijanima sveta shvatio sam da su ovdašnje tkalje i njihovi ćilimi cenjeniji u svetu nego u Srbiji – ističe David Van der Kamp i naglašava da je na novopazarskoj koloniji “skinuo” šare i motive sjeničko-pešterskog ćilima prepoznatljivog po geometrijskim i cvetnim šarama te “kornjačama”, “bombama”, “perunikama”, “ljubičicama” i “lalama”. Ovaj vrsni stručnjak smatra da je ćilimarstvo velika šansa Srbije, jer može da uposli ogroman broj žena, ali i da državi donese puno deviza.
– Tkanje sam naučila kao devojčica, od majke koja je sve tajne pokupila od moje bake. Znanje se prenosilo “sa kolena na koleno”, a ja sam se i dve i po decenije usavršavala u ćilimarskoj zadruzi koju je imao ovdašnji gigant “Vojin Popović”. Puno žena se tada bavilo tkanjem, ali je, na žalost, sve zamrlo. Kolonija nam je potrebna da bi žene razmenile iskustva, ali i da bi ponovo oživele tkanje i vratile stari sjaj sjeničko-pešterskom ćilimu koji bi mogao biti zaštitni znak i izvozni adut Srbije – ocenjuje Novopazarka Esmana Kurtanović.
Violeta Jovanović, predsednica Etno mreže Srbije, koja već godinama organizuje manifestacije zarad očuvanja ćilimarstva i ekonomskog osnaživanja tkalja, zadovoljna je prvim okupljanjem u Novom Pazaru.
– Potrudićemo se da tkačku koloniju ponovo organizujemo, ovde, ali i u nekom drugom delu Srbije. Ćilimu moramo vratiti mesto koje mu pripada, korist bi mogla biti ogromna – uverena je ona.
I gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac veruje da će tkačka kolonija, uz pomoć države i drugačiji pristup tradicionalnom zanatu, oživeti ćilimarstvo u ovom kraju koje je nekada upošljavalo više od 3.000 žena i bilo čuveno i cenjeno širom Evrope, Bliskog istoka, Rusije, sve do daleke Australije…
Veoma važno je i to da za sjeničko-pešterski ćilim postoji i izvanredna sirovinska baza, jer se na Pešterskoj visoravni uzgaja oko 60.000 ovaca, a moglo bi i trostruko više.
– Mi svakog leta spalimo desetine tona vune. Nije teško izračunati kolika bi dobit bila kada bi vešte ruke naših tkalja tu vunu pretvorile u prvoklasne i skupe ćilime koji su nekada krasili zgrade vlada, velikih banaka i kuće bogataša – ističe Jusuf Dacić, ugledni stočar iz sela Bioc na Pešteru koji, sa sinovima, gaji oko 1.000 ovaca.
Čuveni majstori
Domaćin kolonije bio je ovdašnji Bazar rukotvorina, a manifestaciju su podržali i pomogli: Ministarstvo poljoprivrede, NALED i Ambasada SAD u Beogradu. Cilj kolonije bio je upoznavanje sa tajnama sjeničko-pešterskog ćilima, koji je od 2018. na listi kulturnih nematerijalnih dobara Srbije sa velikim šansama da bude i deo svetske kulturne baštine pod zaštitom Unesko. Povod za dolazak u Novi Pazar i organizovanje tkačke kolonije je i “kupovina zanata”, jer je poznato da, kada su ručno-tkani ćilimi u pitanju, ovaj kraj ima vekovnu tradiciju, ali i žene, nenadmašne majstore tkanja.
Poklon za kralja
Najbolje pešterske tkalje izatkale su tri identična ćilima za venčanje kralja Aleksandra i kraljice Marije. Ćilime je na svadbu trebalo da ponesu članovi porodice Kučević iz Žabrena kod Sjenice, kumovi Karađorđevića, međutim, jedan od svatova se razboleo i nije otišao u Beograd, pa su dva ćilima predata mladencima, a treći je ostao na Pešteru gde ga je do pre dve decenije čuvala porodica Gicić, koja ga je devedesetih godina predala SPO u Novom Pazaru. Jedan od ovih ćilima se čuva u beogradskom Etnografskom muzeju, a drugi je u Rumuniji, najverovatnije ga je kralj Aleksandar poklonio tazbini.
