A tu srpsku pušku-bajonet čeka mesto u Muzeju koje, otkad zna za sebe, smišlja, kombinuje i ostvaruje ovaj veliki prijatelj Srba.
Odmalena sam bio u kontaktu sa starim borcima. Deda je tkao te niti. Dolazili su nam u kuću ratni veterani, sećali se svoje mladosti, a ja slušao i pamtio – priča naš sagovornik.
Tadićevo obećanjeZa vreme poslednje posete predsednika Srbije Parizu o problemu puške-bajoneta Borisa Tadića je obavestio Petar – Pepi Petrović. Tadić mu je odgovorio: "Biće u redu." Tu poruku nedavno je saznao Žan-Pjer i ovako komentariše: "Da nam daju i dugme, mi ćemo se javno zahvaliti." |
Žan-Pjer je po baki Nemac, po dedi Rus, po majci Poljak, porodicu ima i u Engleskoj, on je Francuz, a tvrdi da je Sloven.
"Ta mešavina me tera da istražujem i nikad mi nije dosta. Nisam kolekcionar, ali neumorno tražim predmete iz Prvog svetskog rata. Svaka ta stvar ima svoju priču, može plakati, smejati se, može me uznemiriti ili opustiti i, eto, to me interesuje."
Zamislio je Žan-Pjer Muzej rata (1914 – 1918), podršku mu dao bivši ministar, poslanik i gradonačelnik Moa Žan-Fransoa Kope.
"Odlučio je: Taj muzej će biti u Mou. U Mou je bila prva bitka na Marni 1914. godine. Poredim je s vašom Kolubarskom bitkom. Kako je gradonačelnik čovek od reči, odluku koju je doneo 2005, sprovešćemo u delo 11. novembra 2011. godine", kaže Žan-Pjer. "Muzej rata je nova zgrada, površine 7.000 kvadrata. U Mou postoji spomenik ‘Francuska je plakala’, američkog vajara Maka Moniza. Spomenik je visok 22 metra, Francusku predstavlja žena koja u rukama drži decu i kako je na brdu, bdi nad gradom. Odmah ispod biće "Muzej rata".
Na početku je Žan-Pjer vukao sve konce, sada za budući Muzej radi pet osoba, a za koji dan priključiće im se i konzervator.
Mesto i za Milunku"U "Muzeju rata" će se sigurno naći mesto i za heroja Milunku Savić. Ona je vaša Jovanka Orleanka. Vi ste retka zemlja na svetu koja ima žene borce. U drugim armijama žene su bolničarke, a vaše nose puške u rukama" sa divljenjem ističe Žan-Pjer. |
"Na dan otvaranja Muzeja napuniću 65 godina i odmah ću u penziju. Ostavljam mesto mladim", kaže Žan-Pjer za koga su Srbi uvek bili poseban narod. "Blizak sam vam. Odlično sam sarađivao sa predsednikom Udruženja srpskih Solunaca Slobodanom Stevićem. Kad god je trebalo, pozajmljivao sam razni materijal. Za otvaranje "Srpske kuće" na Krfu poklonio sam brojne predmete (zastavu starih boraca, uniformu, oružje). Poklonio sam i za izložbu u Beogradu. Specijalizovao sam se za organizaciju velikih ceremonija i jubileja."
Posebno mesto u budućem Muzeju rata Žan-Pjer će posvetiti Balkanu i najviše Srbima.
"Pošto će tu biti i lutke ubučene u uniforme iz 1914. godine, za srpskog solunca nedostaje mi puška sa bajonetom. Celu Francusku sam prevrnuo. Nema! Problem mi je i ranac srpskog ratnika, koji je obećao da će mi naći Parižanin Petar – Pepi Petrović. Već sada zamišljam: kad dođe Srbin u Muzej, pa vidi srpski "kvart", ponosno će reći: "O, vi pričate o nama!" A zaslužujete. Raširilo se verovanje da su u Prvom svetskom ratu Francuzi imali najviše žrtava. Nije tačno, Srbi su položili najviše života. Samo da znate kako mi je bilo teško kada sam na Kalemegdanu video Spomenik francuskom prijateljstvu umotan u crni flor. Srce da mi pukne. Ja i dalje, uvek i svugde govorim: "Ne treba Srbe poniziti."
