Ustavni sud Bosne i Fercegovine na sednici u Mostaru doneo je odluku da Zakon o šumama, koji je usvojila Narodna skupština Republike Srpske (NSRS), nije u skladu sa Ustavom BiH.
Odluka je doneta na osnovu apelacije bošnjačkih poslanika u Veću naroda RS, drugog doma NSRS, koji su 26. februara 2021. godine od Ustavnog suda BiH zatražili da zakon proglasi neustavnim i zabrani njegovu primenu do donošenja konačne odluke. U apelaciji je navedeno da ovim zakonom Srpska pokušava da postane titular državne imovine, čime se narušava Dejtonski mirovni sporazum.
Profesor ustavnog prava iz Banjaluke dr Milan Blagojević ocenjuje za “Vesti” da je ovo samo jedna u nizu odluka kojom Ustavni sud zapravo krši Ustav BiH.
– Na ovaj način Ustavni sud pretvara sebe u organ koji donosi nove ustavne norme kojih nema u Ustavu BiH. A sve umesto da radi ono što je jedini zadatak svakog ustavnog suda, odnosno da presudi spor po normama važećeg Ustava BiH. Taj Ustav nijednom svojom odredbom ne propisuje da je BiH titular prava svojine na šumama i šumskom zemljištu, niti na poljoprivrednom i građevinskom zemljištu. Umesto toga, Ustav BiH samo propisuje šta su nadležnosti BiH, među kojima nema ni slova o tome da bi BiH mogla imati nadležnost da uređuje pitanje šumskog zemljišta i svojine na njemu – ističe dr Blagojević.
Nasleđe SFRJ
On dodaje da je Ustav BiH jasno propisao da su te odluke u nadležnosti entiteta i to kroz odredbu iz Ustava da “sve vladine-državne funkcije koje tim ustavom nisu izričito propisane kao nadležnosti BiH, jesu nadležnosti entiteta”.
– To znači da je pitanje šuma u nadležnosti Republike Srpske. Pitanje zemljišta i svojinskih odnosa na njemu, dakle, nije Ustavom dato u nadležnost BiH, pa stoga isključivo RS ima ustavno pravo da svojim zakonima uređuje sva pravna pitanja o svim vrstama zemljišta na njenoj teritoriji. BiH jedino može imati svojinu na zemljištu koja je u javnim evidencijama upisano kao svojina ili sa pravom upravljanja na bivšu SFRJ – kaže dr Blagojević i objašnjava da je Bosni to pravo dato na osnovu ratifikovanog međunarodnog Sporazuma o pitanjima sukcesije imovine SFRJ iz 2001.
Skupština daje poslednju reč
Prema njegovim rečima, izvan tog sporazuma BiH nema drugih prava kada je reč o zemljištu. Drugim rečima, BiH svojim zakonom može uređivati samo to zemljište koje je u evidencijama upisano na bivšu SFRJ. Tako je pitanje zakonskog uređivanja šuma i šumskog zemljišta na njenoj teritoriji isključivo u nadležnosti RS.
– Tako stoje stvari ako se sudijski posao hoće raditi po ustavu i zakonu. Međutim, Ustavni sud BiH ne samo u ovom nego i u brojnim drugim ranijim slučajevima neće da radi svoj posao na takav način – zaključuje dr Blagojević.
Državni vrh Republike Srpske najavio je mogućnost da Narodna skupština poništi i ovu, ali i sve prethodne neustavne odluke koje su donete na štetu RS.
Pokušaj unitarizacije
Potpredsednik Narodne skupštine RS Milan Petković rekao je da “ni u jednoj jedinoj zemlji ne postoje ovakve odluke Ustavnog suda” i da Srpska od Dejtonskog sporazuma upravlja šumama.
On je kazao da je odluka Ustavnog suda zapravo lobiranje i pogodovanje određenim interesima.
– U konkretnom slučaju se želi unitarizacija BiH, na taj način da se što više nadležnosti i prava oduzme od Srpske – kazao je Petković.
Plen od 3,5 milijardi evra
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS Boris Pašalić izjavio je da je odluka Ustavnog suda BiH o ovom zakonu pravno neosnovana i politički motivisana, te da predstavlja pokušaj otimanja imovine Srpske.
On je istakao da je vrednost šuma veća od tri i po milijarde evra, te da ova odluka predstavlja pokušaj da se upravljanje šumama prenese na nivo BiH.
– Jasno je da je ovo čista politička odluka, kao i neke koje smo imali i ranije, slično kao sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu i članom 53. To je pokušaj otimanja imovine Republike Srpske, jer je u RS 1,2 miliona hektara pod šumom (oko pola teritorije RS), od čega je oko milion svojina RS – izjavio je Pašalić.
On je naveo da je ovakva odluka bila očekivana na osnovu apelacije sedmoro delegata Veća naroda RS iz reda Bošnjaka. Pašalić je istakao da su bošnjački delegati napali Zakon o šumama Republike Srpske sa dva aspekta: prvo da i dalje važi zakon iz 1994. godine po principu kontinuiteta na koji se oni pozivaju i drugo da Republika Srpska kao entitet ne može da reguliše pitanje svojine nad javnim dobrima.
Kadija sam piše zakon
Profesor Blagojević ističe da ovo nije i jedina neustavna odluka Ustavnog suda BiH.
– U predmetu “U 1/11” iz 2011. pa zatim u predmetu “U 8/19” iz februara 2019. Ustavni sud neustavno stvara svoju normu o navodnoj državnoj svojini BiH nad svim zemljištem. Takve norme nema u Ustavu BiH, pa onda i ne sudi po njemu, već po svojevoljno stvorenoj normi. A onda se, kao i ovaj put, poziva na te svoje ranije odluke i sudi na osnovu njih, a ne na osnovu Ustava BiH. To je zloupotreba sudijske funkcije direktno na štetu RS i ustavnosti, čime se, jednostavno kazano, i na ovaj način sistematski uništava RS kroz neustavno oduzimanje njenih ustavnih nadležnosti – naglašava dr Blagojević.
