“Imamo pandemiju korone, ali imamo i nekoliko drugih pandemija koje idu paralelno. To su pandemije koje su išle nekako tiše od korone, ali su jednako izazov i pretnja po javno zdravlje – HIV, gojaznost, mentalno zdravlje, bolesti zavisnosti”, upozorava predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije, doktor Dragoslav Popović.
On otkriva i sve rupe zdravstvenog sistema koje je korona dodatno izbušila i koje što pre treba zatvoriti i ne dozvoliti da se ponovo otvore. Popović otkriva i šta bi mogao biti sledeći veliki šok: Sistem finansiranja zdravstva.
– Hvala koroni što je podsetila svakog na javno zdravlje. Ono se zapravo fokusira na zaštitu zdravlja i promociju zdravih ponašanja, čime se smanjuje potreba za bolničkim lečenjem koje je već komplikovanije i skuplje. Kao najveći problem, ne samo Srbije, pokazalo se upravo to što je javno zdravlje zapostavljano decenijama, što je glavni razlog što se nismo dovoljno dobro pripremili za ovakvu krizu. Jak sistem za praćenje, kontrolu bolesti i prevenciju je ključ za sve glavne izazove koje nam postavlja današnje vreme. Nadam se da je to najvažnija lekcija koju smo izvukli iz korone – objašnjva Popović.
Kada se radi o lečenju drugih stanja, osim korone, i tu nas je korona dodatno poremetila i udaljila nas od tog cilja.
– Imali smo otežan pristup zdravstvenim uslugama, naročito tokom izolacije. Mi sada imamo liste onih koji nisu mogli da dobiju neku uslugu u prethodnom periodu. Oni treba da započnu ili nastave lečenje što je pre moguće da bi to lečenje bilo efikasno. To je dodatni teret za zdravstveni sistem, ali se ne može odlagati ili trpati pod tepih – ukazuje doktor.
Dodaje i da još nije toliko vidljivo, ali postaje sve vidljivije, pa se postavlja se pitanje – šta ćemo sa mentalnim zdravljem?
– To je ogroman problem koji nas očekuje u narednom periodu – kaže Popović.
On upozorava da bi sledeći veliki šok mogao da bude sistem finansiranja zdravstva.
– U prethodnom periodu smo imali jako visoke troškove. Jasno je da je infuzija došla iz državnog budžeta. To je dobro, ali sada je potrebno da vidimo koliko je održivo i kakav sistem finansiranja nam treba ubuduće. Sistem finansiranja nismo menjali 50-60 godina, a sada treba da se zapitamo da li je on održiv u aktuelnoj situaciji i okolnostima. Treba stvarati ono medicinsko osoblje koje nam je potrebno danas i sutra, a ne pre 30 ili 50 godina – ističe Popović.