B. Đorđević
Vrhunski proizvodi ponuđeni svetskom tržištu

Popuštanje mera protiv korone u Nemačkoj omogućilo je održavanje sajma svežeg voća i povrća, Fruit logistika u Berlinu, a Srbija je sa najvitalnijom privrednom granom, poljoprivredom, krenula krupnim koracima da vrhunske voćarske proizvode ponudi svetskom tržištu. Tako je Razvojna agencija Srbije predstavila 13, a Razvojna agencija Vojvodine sedam naših kompanija. Na srpskim štandovima primetna je bila gužva, naši privrednici već su od prvog dana sajma imali sastanke sa potencijalnim inostranim partnerima, a razgovaralo se o novim izvoznim poslovima. Najviše posetilaca bilo je iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Indije, Velike Britanije, Švedske, Holandije i Poljske.

Darko Bulješević, odnedavno direktor Razvojne agencije Vojvodine uspeo je za kratko vreme da sagleda potencijale severne srpske pokrajine i uspešno organizuje njihovo predstavljanje u Berlinu.

– Organizacija sajma je zaista dobra, izlagači su pristigli iz celog sveta, ali su aktuelni problemi sa koronom u Kini, rat u Ukrajini i ramazan, sigurno uticali da posećenost bude manja nego što bi inače bila. Iz Vojvodine je na ovom sajmu prisutno sedam izlagača, proizvođača voća i povrća. Prema obavljenoj anketi ovog završnog dana, utisci izlagača su odlični. Napravljeno je puno novih kontakata, i očekujemo da će oni rezultirati dobrim poslovnim poduhvatima.

PRVI PUT U BERLINU: Maja Teofilović, Nebojša Milošević, Marina Marković i Dejan Stajić

Osvajamo strana tržišta

Sanda Emini, savetnik za strane i direktne investicije u okviru Razvojne agencije Vojvodine, predočila nam je koordiniranu strategiju osvajanja stranih tržišta:

– Na sajmu Fruit logistika u Berlinu nastupamo već četvrti put. Najviše radimo u prehrambenom sektoru, a glavni cilj nam je da pomognemo našoj prehrambenoj industriji. Interesovanje za proizvode iz Srbije je izuzetno veliko, a tome posebno doprinose i klimatske promene, kao i aktuelna geopolitička situacija. Srbija inače važi za velikog izvoznika sirovine u svetu, ali jedna od naših glavnih aktivnosti fokusirana je na to, da se podigne stepen prerade, da sirovina dobije dodatu vrednost, tako da naši proizvođači steknu više mogućnosti za nastup na stranim tržištima.

Prednosti Srbije sve više dolaze do izražaja navodi Sanda Emini.

– Naše jagode, trešnje ili višnje polako se probijaju na tržište, gde su decenijama bile dominantne Italija i Španija. Sušni periodi prethodnih godina negativno su uticali na proizvodnju ovog voća, ali su posledice kod nas mnogo manje, nego u pomenutim mediteranskim zemljama.

Gužva na Nacionalnom štandu Srbije

Da je Srbija svetski šampion kad je u pitanju kvalitet bobičastog voća, uverava nas Maja Teofilović.

– Kompanija Beri for ju (Berrdž4U) je porodična firma vlasnika i direktora Dejana Stajića. Postojimo od 2015. godine i proizvodimo borovnicu na 10 hektara, sa tendencijom proširenja na još dvadesetak hektara. Mlada smo firma, ali se trudimo da budemo agilni na međunarodnom tržištu, bavimo se izvozom borovnice i svog bobičastog voća, u zemlje širom sveta, a pre svega u Nemačku, Veliku Britaniju, Holandiju, Maleziju i Ujedinjene Arapske Emirate. Naše plantaže nalaze se u Koceljevi, gde su klimatski uslovi za odgajanje ovakvih kultura veoma dobri.

NAPRAVLjENO PUNO NOVIH KONTAKATA: Darko Bulješević

O tome, kakvo mesto zauzima borovnica, među ostalim voćnim sortama, i o izlagačkim aktivnostima, Teofilovićeva naglašava:

– Smatramo da je borovnica budućnost i zato smo se za nju i odlučili. Imali smo jedno izlaganje naših proizvoda na Beogradskom sajmu, ali naše sajamske aktivnosti znatno su reducirane zbog sveopšteg problema sa koronom, tako da nam je ovo tek drugo izlaganje na međunarodnoj manifestaciji. Utoliko nam je prisustvo na sajmu u Berlinu značajnije. Rezultate ćemo videti kad sajam prođe, bilo je više interesantnih razgovora, što očigledno ukazuje da interesovanje za proizvode iz Srbije nije zanemarljivo.

Jagode iz Bačke

Na sajmu se predstavila i voćarska zadruga Bačka jagoda iz Bača, čiji direktor Vlado Šomoši navodi da zadruga okuplja oko 60 proizvođača koji jagodu gaje na svojim parcelama površine 50-60 hektara, što se razlikuje od godine do godine.

– Naša firma postoji od 2014. godine, i kao što samo ime kaže, bavimo se pretežno proizvodnjom jagode i njenom prodajom u svežem stanju. Sasvim male količine koje ne ispunjavaju izvozni kvalitet idu u preradu. Zbog specifičnosti jagode koja ne može dugo da zadržava svežinu, uz svu pomoć hladnjača, najdalja destinacija za izvoz nam je ipak Rusija. Bilo je i interesovanja iz arapskih zemalja, pre svega iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali bi u tom slučaju jagoda trebalo da se izvozi vazdušnim saobraćajem, što bi drastično uvećalo cene transporta i isplativost dovelo u pitanje. U takve avanture ne bismo za sada da se upuštamo.

Šomoši kaže da su prvi put na nekom sajmu i da je prijatno iskustvo.

OPTIMISTA: Vlado Šomoši

Biće izvoza u Rusiju

– Naša jagoda pretežno je namenjena izvozu. Nešto prodamo i na domaćem tržištu, ali znatnu većinu izvozimo u zemlje EU i Rusku Federaciju. Što se tiče izvoza u Rusiju pripremljeni smo da će ove godine biti izvesnih problema zbog aktuelne situacije, pa nam je utoliko važnije što smo se našli na sajmu u Berlinu, čime su nam otvorena vrata ka novim potencijalnim partnerima iz EU. Poseta našem štandu bila je zaista na zavidnom nivou, bilo je puno zainteresovanih upravo iz EU, a izuzetno nas je obradovalo, da su se, uprkos svemu, pojavili i interesenti iz Rusije. Uspeli smo da sklopimo i neke ozbiljne poslove sa partnerima iz Rusije, Poljske i Turske. Još samo da nam jagodice sazru i videćemo šta će konkretno biti od svega toga – sa smeškom i neskrivenim optimizmom dodaje Vlado Šomoši.

IMAMO PLAN: Sanda Emini

Naša roba, tuđa marka

Sanda Emini ističe da postoji plan za prodor na strana tržišta.

– U prvoj fazi, plan je da svoje proizvode pakujemo u tuđe robne marke i tako se pojavimo u lancima supermarketa u Evropi i širom sveta. Cilj nam je da naši proizvodi postanu deo etabliranih robnih marki, i tako na velika vrata uđu na strano tržište da bi kasnije stečeni profit mogli da uložimo u formiranje i razvoj sopstvenih robnih marki i brendova kojima ćemo se nametnuti svetskom tržištu. Takođe, intenzivno se angažujemo i na povezivanju proizvođača i dobavljača, odnosno boljoj komunikaciji i saradnji malih i srednjih preduzeća. Ujedno povezujemo i proizvođače prehrambenih proizvoda sa velikim trgovinskim lancima, ali i sa velikim industrijama i prerađivačima. To zaista uspešno radimo već petu godinu.

Štand Srbije posetila i ambasadorka dr Snežana Janković
Razgovor o izazovima u poslovanju

Atraktivni štandovi

Dr Snežana Janković, ambasadorka Srbije u Nemačkoj posetila je štandove Srbije i AP Vojvodine. Ona je razgovarala sa predstavnicima renomiranih proizvođači voća i povrća, kao i mladih firmi koje krče put na stranim tržištima inovativnim rešenjima u voćarstvu. U razgovoru sa ambasadorkom Janković izlagači iz Srbije su izrazili zadovoljstvo činjenicom da se sajam održava posle jednogodišnje pauze uslovljene pandemijom, kao i susretima i poslovnim kontaktima koje su ostvarili u Berlinu. Ambasadorka je razgovarala sa izlagačima o plasmanu svežeg voća i povrća u inostranstvo, prednostima, ali i izazovima sa kojima se suočavaju u poslovanju. Ona je primetila da su štandovi izlagača iz Srbije bili veoma atraktivno uređeni i izuzetno dobro posećeni.

Francuzi su na svoj način promovisali voće i povrće

Predstavilo se 2.000 izlagača

Na ovogodišnjem sajmu svoje proizvode i usluge predstavilo je oko 2.000 izlagača iz 87 zemalja sveta, uz učešće posetilaca iz 115 država.

Izlagači očekuju dobre poslovne poduhvate

Slede Verona i Minhen

Darko Bulješević je naveo i neke planove Razvojne agencije Vojvodine.

– Posle ove sajamske manifestacije čeka nas sajam vina u Veroni, za koji se priprema osam izlagača, od kojih su šest proizvođači vina, a pored njih i dva proizvođača rakije. U oktobru je sajam Ekspo-real u Minhenu, koji je u suštini sajam investicija. Kad je evropsko tržište u pitanju, Vojvodina može biti veoma konkurentna, pre svega sa prehrambenim poljoprivrednim proizvodima. Među najznačajnijima su jabuka, zatim, krompir, šargarepa i luk.