Srpski snajperisti već su ozbiljno poljuljali samopouzdanje svetskih majstora. Desetar Ivan Obrenović u Belorusiji je na takmičenju Snajperska granica ponovio prošlogodišnji podvig potporučnika Đorđa Lapčevića i osvoji prvo mesto u mešovitom paru s Ilesžonom Usmanovom, pripadnikom Armije Uzbekistana i naslednikom slavne sovjetske škole.
Nastupali su predstavnici 21 zemlje čime je ovo takmičenje postalo drugo po brojnosti na Međunarodnim vojnim igrama posle čuvenog Tenkovskog biatlona na poligonu Alabino u Moskvi, gde su srpski oklopnici završili trku u polufinalu.
Snajperska granica, po tradiciji održava se na poligonu Brestski kod Bresta, grada i čuvene pogranične tvrđave gde je mali sovjetski garnizon sedam dana zadržao Vermaht na samom početku Drugog svetskog rata.
Takmičenje mešovitih parova formiranih žrebom nazvano je snajperski dvoboj. Zadatak strelaca bio je da za najkraće vreme pogode mete na 300 metara udaljenosti. Svaki par snajperista morao je brzo da izađe na vatrenu liniju sa svega tri metka, a imao je pravo da pogodi ne samo svoju, već i metu parnjaka.
Mrtva trka s Rusima
Koliko su Obrenović i Usmanov imali jaku konkurenciju govori i podvig ruskog snajperiste Igora Bogdanova koji je pogodio svoju i metu kolege Mongola pre nego što je rivalski par otvorio vatru.
Ali ni to nije bilo dovoljno da pomrači majstorstvo Obrenovića i Usmanova. Mirne ruke i hladna glava bili su dovoljni da desetar Vojske Srbije osvoji prvo mesto zajedno sa Uzbekistancem.
U ekipnom takmičenju pobedila je četvorka domaćina, Belorusa, drugi su bili Rusi, treći Kazahstanci, a četvrti Kinezi. Ove ekipe bile su najbolje u gađanju pištoljem makarov kalibra devet milimetara u tri različite mete udaljene 25 metara, i tri mete na 300 metara koje su gađali snajpeskom puškom dragunov kalibra 7,62 milimetra. Iz pištolja se gađalo stojeći iz ruke, a iz puške ležeći s podlogom, a za svaku metu sledovanje je bio samo jedan metak.
Snaga tela i volje
Osim toga, takmičari su morali da se pokažu i u bacanju ručne granate. Međutim, sve je daleko teže, jer na vatrenu liniju strelci izlaze nakon što pređu zid, ogradu, rov i bodljikavu žicu, tako da se gađanje izvodi kada srce već žestoko bije, a pluća teško hvataju vazduh.
Snajperisti kažu da im se puls umiri tek nakon što pogode prvu metu. Jer, za svaki promašaj moraju da prođu dva kaznena kruga trkom po istim preprekama,
Pritom, tek na vatrenoj liniji dobijaju municiju, pa moraju da pokažu i veštinu brzog punjenja oružja. A posle gađanja moraju da prođu još prepreka i to sa sandukom s municijom.
I tek tada, kada mišići posustanu i ostane samo snaga volje sledi finale. Tada se pokazuje fizička pripremljenost koja čini da ruke budu mirne, pogled jasan, a misli bistre. Pokazalo se da je puls bio najmirniji kod Belorusa.
Sudija zadovoljan
Glavni sudija takmičenja, zamenik komandanta specijalnih jedinica Vojske Belorusije pukovnik Vladimir Beli, ocenio je da je nivo pripremljenosti snajperista značajno porastao u odnosu na prošlu godinu. On je naročito pohvalio pobednike i debitante iz Indije i Vijetnama.
Oklopnici u svetskom vrhu
Tenkovski biatlon je najatraktivnije takmičenje Međunarodnih vojnih igara. Srpski oklopnici zadržali su se u svetskoj osmorci ulaskom u polufinale, ali tu ih je zadesio peh.
Tri posade voze po krug uz savlađivanje prepreka i gađaju iz topa, protivavionskog i spregnutog mitraljeza. Nažalost, srpska reprezentacija morala je da zameni tenk iz razloga koji nije saopšten, a sličnih problema bilo je i prošle godine. Želja da se nadoknadi izgubljeno vreme, ovog puta dovela je do nekoliko promašenih meta, pa su u polufinalnoj grupi naši tenkisti bili poslednji. Pritom, nastupili su na verziji tenka T-72 koji Rusija tek treba da donira Srbiji, pa se valja nadati boljim rezultatima kada naši oklopnici naviknu na novu nišansku spravu.
Nije im zameriti na ovako nepredvidivom takmičenju, što pokazuje i primer favorizovane Kine koja je kao i Srbija zaostala za Azarbejdžanom i Kazahstanom u našoj polufinalnoj grupi zbog mnoštva promašaja. Kinezi već godinama osvajaju drugo mesto i velika im je želja da preuzmu primet, ali ove sezone neće parirati neprikosnovenim Rusima u finalu.
Zabeležena je i jedna diskvalifikacija. Naime, tadžikistanski tenk sudario se sa jermenskim, a nišandžija i komandir nisu uspeli da se orijentišu u kupoli, pa su usmerili top prema tribini sa sudijama i publikom. To ih je koštalo isključenja sa takmičenja.
Svaka je puška ubojita
Prošlogodišnji pobednik u mešovitim parovima, potporučnik Đorđe Lapčević objasnio je koliko su teške i duge pripreme za takmičenje u Belorusiji.
On je uglavnom gađao domaćom snajperskom puškom M-76, a tek na takmičenju se prvi put upoznao sa legendarnom sovjetskom snajperskom puškom dragunov. Međutim, kaže da za veštog strelca nije problem da ovom puškom postigne vrhunski rezultat.
– Odlasku u Belorusiju prethode dva meseca pripreme. Obavi se selekcija na nivou cele Vojske Srbije i izaberu 54 strelca koji umeće pokažu na strelištu u Kraljevu. Zatim 20 strelaca uđe u uži krug i ide na pripreme u Pančevu. Pa se spisak svede na 10 imena, a za odlazak na takmičenje izabere se četvorka, s dvojicom u rezervi – objašnjava potporučnik Lapčević iz Specijalne brigade VS.
Smeštaj u Belorusiji je vojnički. U krugu kampa za obuku vazdušnodesantnih jedinica tri nedelje se boravi u šatorima. To je i prilika za razmenu iskustava sa suparnicima.
– Svi imaju veoma profesionalan pristup takmičenju, a kao vojnici ostavljaju dobar utisak – zaključuje potporučnik Lapčević.
