Srpsko nebo bez odbrane

0

Srbija je prvi put posle Drugog svetskog rata ostala bez efektivne odbrane vazdušnog prostora.
Vojska, odnosno vazduhoplovne snage ostale su bez akumulatora za startovanje lovaca MiG-21 i MiG-29, te je i poslednji lovački par zadužen za brzo reagovanje u slučaju narušavanja bezbednosti srpskog vazdušnog prostora sada prizemljen.
Izvori bliski komandi Vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane potvrdio je da Vojska Srbije od 24. maja ne raspolaže nijednim ispravnim lovačkim avionom zbog toga što iz Rusije nisu nabavljeni akumulatori za avione MiG-21 i MiG-29.
Iako se radi o nabavci sredstava koja koštaju desetak hiljada evra po kompletu, do zastoja u kupovini došlo je ne samo zbog nedostatka novca, već i zbog "veoma krutog i birokratizovanog sistema" koji unedogled produžava javne nabavke, iako su čak i ruske eskadrile koje koriste avion MiG-29 prešle na nabavku akumulatora na civilnom tržištu.

Brigade na papiru
Vojska Srbije na papiru ima dve vazduhoplovne brigade u Batajnici, Kraljevu i Nišu i desetak tipova aviona i helikoptera u upotrebi. Osim helikoptera gazela, svi drugi tipovi letelica ne lete uopšte, ili održavaju ispravnost u veoma niskom broju, nedovoljnom čak i za obavljanje osnovne letačke obuke. Na stajanci batajničkog aerodroma je nekoliko desetina lovačkih aviona, ali aktivna su samo tri aviona MiG-21 i isto toliko MiG-29.

Vojni otpad
Aktivnosti aviona su i do krize sa akumulatorima bile ograničene samo na održavanje osnovne trenaže i dežurstvo u sistemu PVO. Ostali avioni MiG-21 ne lete zbog isteka vremenskog resursa kojim je proizvođač ograničio period bezbedne upotrebe na 30 godina od dana uvođenja u naoružanje.

Problem je u suštini banalan i lako otklonjiv, ali pokazuje sav nemar države prema svojim oružanim snagama. Štaviše, problem akumulatora zapravo je samo lako uočljiv, a u suštini je čitav rod vojske praktično pred slomom jer nemamo avione, niti rezervne delove, gorivo, pa čak i oficirski kadar.
Jurišna avijacija Vojske Srbije raspolaže avionima tipa "orao" i supergaleb, ali opet samo na papiru, jer "orlovi" ne lete već više od pola godine. Nakon pada aviona "orao" u Mrčajevcima, sredinom novembra 2013. godine, svi avioni tog tipa su preventivno prizemljeni, ali analize tog udesa i eventualne sistemske popravke ostalih aparata još nisu obavljene, pa avioni ne lete.
Pre nekoliko dana u vazduh se vinuo jedan "orao" dvosed, ali nije reč o avionu iz jedinice, već o aparatu koji je nekoliko godina proveo na remontu, pa se sada obavljaju letna ispitivanja.
Kad je reč o avionu G-4 supergaleb, vojska ima na raspolaganju desetak ispravnih letelica tog tipa, ali je problem s njima to što se godinama odlaže najavljena modernizacija i digitalizacija koja treba da omogući njihovo korišćenje do 2030. godine.
Ni u transportnoj komponenti vazduhoplovstva stanje nije mnogo bolje jer u ovom trenutku Srbija raspolaže sa samo dva ispravna aviona AN-26. Ipak, jednom avionu remontni resurs ističe ove, a drugom sledeće godine. Iako bi oba aviona mogla da se remontuju i dalje, u budžetu za to nisu predviđena sredstva pa je njihova sudbina neizvesna.
Što se tiče transportnih helikoptera, koji su veoma aktivno korišćeni prilikom nedavnih poplava, njihovo stanje je veoma teško
i po pitanju brojnosti i po pitanju starosti. Vojska Srbije koristi ukupno osam transportnih helikoptera – dva MI-17 i šest starijih MI-8. Prosečna starost helikoptera MI-17 je 24 godine dok najmlađi MI-8 ima 34 godine. Ni sa protivavionskim sistemima situacija nije ništa bolja. Ne samo da su zastareli, već ti sistemi u ovom trenutku ne pokrivaju više od 50 odsto teritorije Srbije.
 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here