Danak je uzela prinudna asimilacija tokom zemana kralja Ahmeta Zogua, a potom i komunističkog diktatora Enevera Hodže. U tom razdoblju tiranije, koje je trajalo 75 godina, više od 100.000 Srba pod pretnjom progona i u strahu za život bilo je prinuđeno da se albanizuje i prihvati nova, nametnuta albanska imena i prezimena, da se odrekne srpskog jezika, ćiriličnog pisma i pravoslavne veroispovesti. Ni danas situacija nije mnogo bolja.
Plaćanje korena
– Srbi su, kao i ostale manjine, masovno bojkotovali poslednji popis. Smatrali su ga nedemokratskim jer nisu mogli slobodno da izraze svoju nacionalnu i versku pripadnost. Iako je izjašnjavanje o tome bilo načelno slobodno, u obrascu za popis u rubrici "nacionalnost" postojala je ispisana samo albanska nacionalnost i prazno mesto za ostale nacionalnosti. Ono što je predstavljalo najveći problem jeste što se svi Srbi u matičnim knjigama vode kao Albanci, a ako se na popisu izjasne kao Srbi, to bi značilo da daju lažne podatke, što predstavlja krivično delo. To je jedan od problema o kome su nam govorili svi Srbi u Albaniji. Drugi problem koji još nije rešen jeste pitanje imena i prezimena. Promena imena ili prezimena sada je moguća, ali samo jedno ili drugo, oba ne mogu, a i to mnogo košta, do 1.000 evra. Albanija je siromašna i mali broj Srba može da plati da vrati svoje izvorno srpsko ime – priča za "Vesti" Janko Veselinović, predsednik Odbora za dijasporu u parlamentu Srbije.
On je nedavno predvodio tročlanu skupštinsku delegaciju tokom trodnevne posete srpskoj zajednici u Albaniji, gde su i s albanskim zvaničnicima razgovarali o položaju srpske manjine i o saradnji između Srbije i Albanije.
Narod bez statistike
– U Skadru smo prvog dana posete razgovarali sa predstavnicima Udruženja "Morača-Rozafa" i "Sveti Jovan Vladimir", posetili crkvu Svete trojice u obližnjem mestu Vraka, gde se o verskim praznicima obavlja bogosluženje na srpskom jeziku. Na ulazu u udružnje "Morača-Rofaza" vijore se zastave Albanije, Srbije i Crne Gore. Dočekuju nas članovi udruženja i njihov predsednik Pavlo Jakoje (Brajović). S njima je predsednik pravoslavnog udruženja "Sveti Jovan Vladimir" Simo Hajkoja (Ajković). Pozdravljamo se srdačno.
Prostorije su višenamenske i lepo opremljene. Na zidovima crteži i radovi dece koja unazad četiri godine uče srpski jezik. Brajović nam priča da ih meštani Albanci poštuju i da nema međunacionalnih incidenata. Za vreme utakmica između Srbije i Albanije u Beogradu, kad se desio incident sa dronom, udruženje je čuvala policija. Nije bilo problema. Ispričao nam je i kako su ga nemački novinari "Zidojče cajtunga" pitali kako da tu žive Srbi i da ih sigurno nema mnogo. Pavlo ih je zamolio da odu na ulicu i pozdrave ljude na srpskom sa "Dobar dan". Uveriće se koliko će ljudi odgovoriti na srpskom jeziku. Kaže da su nemački novinari to i uradili u njegovom društvu, a svaki drugi ili treći je otpozdravio sa "Dobra ti sreća" ili "Dobar ti dan". U Skadru živi više od 100.000 stanovnika. Teško da ova Pavlova priča može dati odgovor na pitanje koliko Srba živi u Albaniji. Odgovor na to pitanje teško da iko u ovom trenutku može dati – priča Veselinović.
Među maslinjacima
– Skupštinski odbor je obišao i pravoslavo udruženje "Sveti Jovan Vladimir". Smešteno je u novoj zgradi, u novijem delu Skadra. Ispred ulaza stoje ćirilični i latinični natpis udruženja. Nisu svi Srbi koji žive u Skadru i Albaniji pravoslavci. Ima i muslimana, a i oni čuvaju srpski nacionalni identitet. Ovo udruženje neguje pravoslavlje.
– Sledećeg dana delegacija je posetila Srbe u Fijeru, drugom po veličini gradu u Albaniji, a obišli su i selo Ret Ljibovš u kojem ima oko 500 srpskih domaćinstava i gde se već četiri godine u okrilju srpskog udruženja "Jedinstvo" organizuje učenje srpskog jezika.
– U Fijeru smo stigli preko Drača. Ovo je znatno razvijeniji kraj, uz more, s puno maslinjaka, vinograda, zasada voća, staklenika. Sličan je italijanskoj Toskani. U Fijeri je srpsko udruženje "Jedinstvo". Ovde žive Srbi muslimanske veroispovesti, kažu da su poreklom iz Raške i Srbiju smatraju svojom matičnom državom. Dočekuje nas njih desetak. Srdačno i gostoljubivo, kao u Skadru. I oni u svom udruženju unazad četiri godine uče srpski na kursu koji finansira Republika Srbija. Pričaju nam da im je početkom godine izrečena zabrana nastave jer ne ispunjavaju uslove. Neformalno, kurs i dalje funkcioniše, ali su svesni da bi mogli da budu kažnjeni zbog toga. Ambasada Srbije će pomoći da pripreme plan i program kursa i ispune druge formalnosti – priča Veselinović.
Učionica u kući
– Škola je smeštena u kući predsednika Udruženja "Jedinstvo" Ekerema Dulevića, u selu Ret Ljibovš, u kojem kažu da živi oko 500 srpskih porodica, čije su kuće razbacane po obroncima. Na jednom od montažnih objekata stoji tabla s natpisom "Srpsko društvo Jedinstvo", a kroz uzan prolaz stiže se do kuće porodice Dulević. U improvizovanoj učionici sa školskim klupama i tablom ćirilicom je ispisano "Dobro došli". Učitelj je jedan od sinova Eljerema Dulevića. U toj privremenoj školi, tiska se oko 40 đaka od prvog do osmog razreda. Uče srpski i ćirilicu. Većina ih dolazi u školu s malim predznanjem jezika. Ipak nas ostavljaju bez daha kada recituju pesme o Srbiji, a posebno nas je dirnulo kada su nam za rastanak svim srcem zapevali himnu "Bože pravde" – kaže Veselinović.
Članovi srpske delegacije prihvatili su i poziv na kafu kod porodice Dulević.
Bez medija
– Nismo mogli da ih odbijemo jer su nas dočekali kao najrođenije. Domaćin nam je 72-godišnji starina Dulević, Ekremov otac. Pričao nam je o dolasku njegove porodice iz Raške u Fijeru. Došli su privremeno, ali posle nisu mogli da se vrate u Srbiju. Kaže da želi da dobije državljanstvo Srbije i podneo je zahtev. Bilo bi mu drago da vidi kako se zida srpska škola u Ret Ljibovšu jer su oni sačuvali identitet, ali je sada potrebno da iza toga stane država Srbija, ali da pomogne i Albanija.
Maternji jezik u Skadru i u drugim mestima gde žive Srbi je veoma ugrožen. Naši domaćini govore vrlo dobro srpski, ali bi ga njihova deca bez škole srpskog jezika zaboravila. Razlog leži i u činjenici da Srbi u Albaniji nemaju nijedno sredstvo informisanja na srpskom jeziku, ni novine, ni elektronski medij. Do sada su finansirali jedan sat televizijskog programa na lokalnoj televizijskoj stanici. Zbog nedostatka novca, ali i stručnog kadra i taj program je ugrožen. Ne mogu da gledaju ni programe srpskih televizija jer im je kupovina satelitskih paketa skupa – kaže Veselinović.
Bez sveštenika
– Srbi u Albaniji kanonski pripadaju autokefalnoj Albanskoj pravoslavnoj crkvi, koja ima do 500.000 vernika i na čijem je čelu arhiepiskop Anastasios, grčkog porekla. Bogosluženje se vrši na albanskom i grčkom jeziku. Pored Skadra, u mestu Vraki, sagrađena je u blizini nekadašnje crkve nova pravoslavna crkva i jedino u njoj se o verskim praznicima služi liturgija i na srpskom jeziku. Srbi iz Skadra nam kažu da bi im mnogo značilo da imaju jednog stalnog paroha, pošto im sada povremeno dolazi sveštenik iz Crne Gore. Voleli bi da s blagoslovom arhiepiskopa Anastasiosa i uz pomoć Srpske pravoslavne crkve pripadnici dobiju svog stalnog sveštenika jer bi on mogao da bude i veroučitelj i da pomogne oko učenja srpskog jezika na tom području – veli Veselinović.
Jedan spomenik
Na groblju u Tirani je spomenik srpskim vojnicima koji su poginuli na teritoriji Albanije u periodu od 1912. do 1918. godine. Veselinović kaže da je ovo jedino sačuvano spomen-obeležje u Albaniji srpskim borcima iz Balkanskih i Prvog svetskog rata, koje je posvećeno izginulim Šumadincima, a na spomeniku su urezana imena 63 identifikovana borca, a ispod stoji natpis " i još 322 srpska ratnika koji su poginuli u ratu 1916. godine, a sahranjeni su ovde na dan Sv. Ilije 1938. g."
– Srpska golgota ostavila je u Albaniji puno grobova, ali sem spomenika u Tirani ne postoji mesto gde bi im se mogla odati počast, položiti venci i cveće. Od ostalih 16 srpskih vojnih grobalja koja su postojala u Albaniji većine više nema. Kod Skadra još postoje tri groblja u lošem stanju, dok su ostala ili totalno zapuštena ili se nazire tek po koji nadgrobni spomenik. U Albaniji su bila i 24 narodna groblja na kojima su sahranjeni ljudi poreklom sa teritorije Srbije – priča Veselinović.
Srednjovekovne dinastije
U srednjem veku teritorija Albanije pripadala je srpskom carstvu u 14. veku. Skadar je bio prestonica više srednjovekovnih srpskih država. Nekadašnji SUP SFR Jugoslavije uspeo je da prikupi informacije da u centralnoj Albaniji (okolina Elbasana i Berata) ima Srba starosedelaca, tj. potomstva srpskog stanovništva nekadašnjih srpskih država kneza Jovana Vladimira, kralja Milutina i cara Dušana. U Skadru je i večna kuća srpsko-crnogorske dinastije Vojisavljevića, koji su vladali na istoku Albanije u 11. veku. Sahranjeni su u manastiru Svetog Sergija, iz devetog veka, pored reke Bojane. Ostaci manastira i danas postoje.
Prava manjina
Delegacija iz Beograda sastala se u Tirani sa potpredsednikom Skupštine Republike Albanije, Vanđelom Duljeom. A u vladi ih je primila ministarka obrazovanja i sporta, Ljundita Nikola.
Razgovaralo se o važnosti poštovanja manjinskih prava i neophodnosti stvaranja uslova za učenje srpskog jezika u sredinama gde žive Srbi, kao i mogućnosti informisanja na srpskom jeziku. Iskazana je obostrana želja da manjine u budućnosti budu most saradnje između dve države. Primio ih je i obdusman Albanije Igli Totozani, a razgovarali su o neophodnosti što skorijeg donošenja zakona o nacionalnim manjinama, kojim bi se prevazišli problemi u ostvarivanju manjinskih prava u Albaniji.
Na svim sastancima i posetama učestovao je Miroljub Zarić, ambasador Republike Srbije u Albaniji.
