Na zaravni Galovića polje kod Gornjeg Milanovca u nedelju će biti održana centralna manifestacija povodom 75. godišnjice misije Halijard – najveće akcije spasavanja savezničkih pilota tokom Drugog svetskog rata. Prvi put srpsku delegaciju će predvoditi predsednik države Aleksandar Vučić.
Tokom šest meseci 1944. godine meštani podsuvoborskog sela Pranjani spasli su 520 američkih pilota i članova posade savezničkih aviona koji su tada oboreni iznad Srbije.
Ovo je samo jedan od brojnih događaja koji svedoče o čvrstim vezama i savezništvu SAD i Srbije tokom 140 godina dugih diplomatskih odnosa.
Međutim, prijatelji u dva svetska rata, Srbija i Amerika su poslednjih decenija daleko od saveznika.
Tome je doprineo ne samo raspad SFRJ, već i NATO agresija 1999, a zatim i jednostrano priznavanje suvereniteta samoproklamovanom Kosovu.
Brojni stručnjaci, sagovornici “Vesti”, svako iz svog ugla, analizira na koji način i pod kojim uslovima bi Srbija i Amerika mogle da se vrate starom savezništvu.
Za početak je, tvrde, najbolje da se obe strane prisete onih istorijskih činjenica koje su ih povezivale kao saveznike i braću po oružju, jer malo zemalja sveta je doživelo tu čast da se njihova zastava zavijori iznad Bele kuće, kao što je to imala srpska trobojka 28. juna 1918. godine.
Srpsko-američki odnosi i kako ih poboljšati bili su tema i ovonedeljne jednodnevne naučne konferencije koja je organizovana u Narodnoj skupštini Srbije. Na jednom mestu okupili su se i srpski i američki zvaničnici, ali i brojni stručnjaci iz više od desetak zemalja Evrope i Amerike.
Glavni inicijator ove konferencije, profesor Darko Trifunović, predsednik je Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost.
Tvrdi da građani Srbije sve više shvataju da im Amerika nije vekovni neprijatelj – već prijatelj.
– Dva naroda povezuje savezništvo iz dva velika rata i to je nešto što uvek mora da se ističe. Nažalost, ti prijateljski odnosi su pogoršani poslednjih tridesetak godina, a veoma je teško za to optužiti samo jednu stranu. U Srbiji su u to vreme vladali “boljševici”, presvučeni komunisti koji su se igrali sudbinom čitavog naroda, a istovremeno, na američkoj strani na delu je bila administracija predstavnika Demokratske stranke koja nije umela da prepozna da smo zatočenici jedne pogrešne politike i da nam pomogne da izađemo iz tog kaveza – ističe Trifunović.
On tvrdi da je moguće obnoviti narušeno savezništvo dve zemlje i dva naroda i pored bolnih sećanja koje Srbi imaju na NATO agresiju 1999, hiljade žrtava, nekoliko stotina proteranih i ogromnu materijalnu štetu.
– Tokom te kampanje u jednom manjem delu je korišćena i municija koja u sebi ima osiromašeni uranijum i to i danas proizvodi negativne reakcije u javnosti. Međutim, svi zaboravljaju da su Amerikanci 1945. bombardovali Japan sa čak dve atomske bombe, a da su već godinu dana kasnije obe zemlje postale strateški prijatelji i da je rezultat te saradnje država koja je danas jedna od najmoćnijih u svetu. Zato smatram da i Srbi ne treba da se rukovode sećanjima i prošlošću već isključivo budućnošću svoje dece. Mislim da smo dovoljno bili zarobljeni u raljama prošlosti i podgrevanih osećanja od strane raznih patriota za koje se pokazalo na kraju da nisu želeli dobro Srbiji. Uveren sam da su Srbi sada više nego ikada svesni i trezveni, da odlično znaju gde se donose najvažnije svetske odluke i da napokon i mi moramo da počnemo da ih donosimo hladne glave. Svi smo svedoci gde nas je doveo sukob sa SAD, a da nas pritom Amerika ne želi za neprijatelja, već Srbiju želi kao svog starog prijatelja – izričit je Darko Trifunović.
Rusija ili NATO?
Prof. dr Liliana Popesku, prorektor na nacionalnom Univerzitetu za politiku i javnu administraciju iz Bukurešta, kaže da je moguće da Srbija bude podjednako okrenuta i Rusiji i Evropskoj uniji, odnosno NATO, ali da dosadašnja praksa prijema u EU je pokazala da su sve nove članice na kraju pristupile ovoj vojnoj alijansi.
– Za region je veoma važno da Srbija postane deo Evropske unije. To bi bilo pre svega dobro za vas. Takođe, činjenica je i da su sve nove članice postale deo NATO. Međutim, to ne mora biti i uslov za Srbiju. U istoriji je sve moguće i sve će zavisiti od odluke političara u vašoj zemlji na koji način ćete nastaviti saradnju sa Rusijom i Evropskom unijom, ali mnogo toga će zavisiti od samog srpskog naroda, šta je ono što će prepoznati kao svoj interes – naglašava prorektor nacionalnog univerziteta u Bukureštu.
