Kad rodoljubi vole svoju otadžbinu, to je sasvim razumljivo i ništa posebno i neobično, ali kada neko, ko nije rođen na tim prostorima, voli i poštuje Srbiju, onda je to ne samo za ponos i za veliku zahvalnost, već i velika čast. Ilario Ćeli je, po rečima svojih prijatelja, čovek poseban po mnogo čemu. On je, inače, pekar u Moratu u okolini Vićence. Rođen je 28. juna 1972. godine, na dan kada se u Srbiji obeležava Vidovdan, u Arzinjanu, u oblasti Vićence. Nije čudno što voli naše udruženje Vidovdan iz Vićence, a ovaj veliki praznik ne proslavlja samo kao rođendan, već i kao svoju krsnu slavu. Rođen je od majke Rozete i od oca Đovanija, koji su igrali veoma važnu ulogu u njegovom životu. Majka je bila nastavnica italijanskog jezika, dala mu je dobro obrazovanje i naučila ga lepom ponašanju, dok ga je otac, koji je imao piceriju i restoran, učio kako da postane pošten i vredan čovek.
Velika čast
– Ja kao supruga Ilarija Ćelija mogu samo da zahvalim Bogu i sudbini što mi je dao divnog muža, kao što je čovek kojeg zovem srpski Italijan, jer podjednako voli i Italiju i Srbiju i to pokazuje na delu svakodnevno. Ovo mogu samo ljudi velikog srca, a Ilario je zaista osoba koja pleni plemenitošću – priča u razgovoru za “Vesti” Gorica Stevanović Ćeli, rodom iz Kragujevca, o svom životnom saputniku, potpredsedniku Srpskog udruženja Kapija Šumadije iz Montekija Mađorea. On je, između ostalog, učestvovao i u organizaciji i predstavljanju ovog udruženja i na Venecijanskom filmskom festivalu 2019. i 2022. godine i jedan je od organizatora takmičenja za Mis Šumadije.
Pekarski zanat
Osim roditelja, na moj život su presudno uticale supruga Gorica i baka po majci Kristina, rođena u bogatoj porodici Frigo i Preto u zamku Dale Ore u Trisinu. Baka je bila vlasnica restorana i picerije u Brendoli, poznate “Đirarote”, gde sam od malih nogu uz njenu pomoć ulazio u tajne magije italijanske kuhinje od nje, a potom od oca naučio umetnost pravljenja pica u piceriji “Panoramika” u Grankoni. Tu sam od svoje 13. godine sa tatom spremao pice za goste – kaže IlarioIlario voli Srbiju i gaji veliku ljubav prema srpskom narodu ne samo zato što mu je žena Srpkinja, nego i zato što ima mnogo prijatelja među našim sunarodnicima koji su mu dali nadimak – srpski zet. Ćeli govori srpski pomalo, ali ga savršeno razume. Pošto obavlja težak posao, jer radi uglavnom noću, jedva čeka odmor da uživa u lepoti Šumadije i Srbije. Raduje se i danu kada će otići u penziju i imati više vremena za obilazak i Italije i Srbije.
Prvi bicikl
Značajnu ulogu u Ilarijevom ranom detinjstvu, od prvih dana života, od njegove 4. godine, imao je i njegov ujak Romildo, koji je tada bio maršal karabinjera u Alte Ćekatu i Montekiju Mađoreu. On je Ilarija gledao kao svog sina i poklonio mu je prvi bicikl; tu se rodila Ilarijeva ljubav prema biciklizmu. Ilario je dobio ime po svom dedi po majci, u mnogim italijanskim porodicama ovo je tradicija.
Ljubav na prvi pogled
– Ilario i ja smo se upoznali preko zajedničkih italijanskih prijatelja 2010. i već 11. aprila 2011. smo se verili, onda me je on zaprosio i tako smo se 26. novembra te godine venčali. Bila je to ljubav na prvi pogled, kako se u Srbiji kaže, sudbina. Našu ljubav krunisali smo brakom, poverenjem, slogom, razumevanjem i uzajamnim poštovanjem. Ilario je veoma human i pošten čovek, voli biciklizam, sport, kuvanje, poljoprivredu… Da je veoma human, pokazuje i učešće u humanitarnoj akciji za pomoć bolesnima kada je otišao u Lurd u Francuskoj. Ilario je dobrovoljni davalac krvi, podržava udruženje Schio
koje pomaže bolesnoj i zlostavljanoj deci, učestvovao je u brojnim biciklističkim trkama kako bi pomagao tim mališanima – priča Gorica.
Promovisanje Srbije
Gorica napominje da se Ilario takmičio na brojnim biciklističkim trkama širom Italije za Loto klub u Vićenci. Podseća da Ilario pomaže u organizovanju priredbi i manifestacija u cilju promovisanja srpske kulture, u aktivnostima naših udruženja, kao i u humanitarnim akcijama koje se sprovode za Srbiju. – Mom mužu, jednostavno, ništa nije teško. Rođen je da pomaže drugima, a Srbiju zaista gleda kao svoju drugu domovinu – s ponosom ističe Gorica.
