Srpski vaterpolisti Andrija Prlainović, Milan Aleksić, Dušan Mandić i Sava Ranđelović, članovi šampionskog tima sa Olimpijskih igara u Riju 2016, uvereni su da pet godina kasnije mogu da odbrane zlato.
Do Igara u Tokiju ostalo je manje od tri meseca, a srpske vaterpoliste u Japanu očekuje izuzetno težak posao, jer će za rivale u grupi imati Hrvatsku, Crnu Goru, Španiju, Australiju i Kazahstan.
– Da li nam je pomeranje Olimpijskih igara odgovaralo ili ne, znaće se po završetku takmičenja, rezultat će reći. Istina je da nismo bili u nekom najboljem trenutku prošle godine, a Evropsko prvenstvo je posvedočilo tome. Činjenica je da smo i stariji za godinu dana, ali mislim da smo sada u boljoj formi, igramo dobro u svojim klubovima – rekao je Andrija Prlainović Tanjugu.
Prema njegovom mišljenju najvažnije za srpski tim biće da svi dođu zdravi na pripreme:
– Mnogo toga smo prošli zajedno, znamo kako se osvaja zlato na Olimpijskim igrama i to je značajno iskustvo. Zato mislim da ćemo imati prednost u odnosu na ostale. Na nama je da taj turnir dočekamo u što bojem raspoloženju, fizičkom i mentalnom stanju. Ovo će biti drugačije Igre u odnosu na prethodne, zbog ove situacije sa virusom, svih pravila organizatora koja će važiti i čestih testiranja.
Pred svako takmičenje srpski vaterpolisti imaju pritisak osvajanja odličja i to onog najsjanijeg, jer ništa drugo se ne računa.
Ipak, Prlainović ima rešenje kako da se sav taj pritisak kanališe.
– Učešće na Olimpijskom turniru treba da pretvoirimo u uživanje i neko zadovoljstvo, s obzirom da ćemo poslednji put igrati u ovom sastavu. Sa druge strane, pritisak je normalna stvar kad se igra za reprezentaciju. Svima treba da bude jasno da želimo da se oprostimo na pravi način, kako to svi očekuji i kako bismo mi voleli da to bude – kaže Prlainović koji ističe da još nije doneo konučno odluku da li će se posle Igara u Tokiju povući iz nacionalnog tima.
Ovaj olimpijski turnir po mnogo čemu će biti specifičan, ne samo zbog rigoroznih protokola uzrokovanih pandemijom virusa COVID-19, već i zbog činjenice da će za većinu starijih igrača srpskog nacionalnog tima ovo verovatno biti poslednje reprezentativno takmičenje.
Sa velike scene će tako, posle godina dominacije, sići jedna od najtrofejnijih generacija, ne samo srpskog, već i svetskog sporta, koja je osvojila 10 uzastopnih zlata na velikim takmičenjima, u periodu od 2013. do 2017. godine.
Šampioni “svega”, momci „koji su obrnuli igricu“, svesni su izazova koji im predstoji.
– Grupa je mnogo teška, nikad jača. Međutim, podeljena su mišljenja da li je bolje imati lakše rivale u grupi. Teži protivnici u grupnoj fazi mogu da pomognu da se uvide greške i kroz jake mečeve uđe u formu. Zato naš glavni fokus treba da bude plasman u četvrtfinale i mislim da tako svi razmišljamo – kaže Milan Aleksić i naglašava da će prvi deo turnira biti veoma zanimljiv.
– Uz Španiju koja je od 2018. igrala sva finala, osim nas tu su Hrvatska i Crna Gora koje su već 15 godina u samom vrhu, kao i Australija koja svima može da pomrsi račune. Nema izrazitog favorita, a sigurno pet, šest ekipa konkuriše za plasman u finale – konstatuje Aleksić.
Za razliku od Prlainovića, Aleksić kaže da je doneo odluku i da će za njega Igre u Tokiju biti oproštaj od reprezentacije.
– Sve posle toga ne bi bilo realno. Vrlo sam zadovoljan onim što sam pružio u reprezentaciji, zato će mi biti veliko zadovoljstvo da ovo leto, poslednji put kao igrač, učestvujem u nacionalnom timu – objasnio je Aleksić.
Dušan Mandić otvorio je dušu i priznao da mu nije bilo nimalo prijatno kada su odložene Olimpjske igre.
– Mnogo teško mi je to palo. Osećao sam neku gorčinu, nezadovoljstvo, bio sam razočaran. Verovatno zbog toga što sam teško mogao da prihvatim ovu novu realnost. Poslednji put Olimpijske igre su bili odložene za vreme Drugog svetskog rata. Nisam verovao da će ovaj virus da okupira ceo svet i da će se ovoliko otrgnuti kontroli – rekao je Mandić, koji je usled novonastale situacije dodatno motivisan.
-Imam nenormalnu želju da opet pokažemo da smo najbolji. Jer, Olimpijske ige ne mogu da se mere ni sa čim, imaju specifičnu težinu i mene teraju da idem samo napred“ ističe Mandić i dodaje da veruje u tim i novo zlato.
– Bićemo najiskusnija ekipa, znamo koliki kvalitet posedujemo i u glavama smo svi spremni za ono što nas čeka. Ne sumnjam da ćemo se usredsrediti na ono što nas čeka i maksimalno koncetrisati na ono što treba da radimo. Ako treba da prognoziram osvajače medalja, očekujem da će uz nas to biti Španija i Crna Gora – zaključio je Mandić.
Sava Ranđelović ističe da je pandemija korona virusa “poremetila” sve i značajno uticati na turnir.
– Sve to je na neki način postala naša svakdonevnica, nešto na šta se čovek navikne. Od kada je počela pandemija mi smo u tom strogom sistemu. Nijednu utakmicu nismo odigrali pred publikom, testiramo se pred svaki put i pred svaki meč. Ograničeno nam je kretanje kad otputujemo negde. Stalno smo u sobama, niko nigde ne mrda. Ide se samo na obroke i treninge, ne izlazi se iz hotela – konstatovao je Sava Ranđelović koji je igrom slučaja prošle godine čak šest nedelja proveo u izolaciji i strogom karantinu.
– Prvo sam u martu, nakon povratka iz Mađarske u Beogradu bio u samoizolaciji četiri nedelje, a onda još dve nedelje u septembru u Budimpešti kada sam peležao virus. Veujte mi da sam istrenirao svoje živce i za mene više nema iznenađenja i tog protokola koji mene može da poremeti.
Na pitanje da li Srbija na vaterpoliste može da računa kao na sigurne osvajače medalje Ranđelović odgovara:
– Svesni smo koliko možemo i mislim da zato uglavnom sve zavisi od nas. Siguran sam da ćemo svi biti 200 odsto fokusirani i posvećeni cilju. Dobro znamo gde idemo, kao i zbog čega idemo u Tokio, i na kraju čije boje branimo. Daćemo sve od sebe da osvojimo medalju. Od 2018. nismo osvojili ništa, tako da ogromna želja za trofejima postoji – poručio je Ranđelović.
