Komitet za svetsku baštinu Uneska odlučio je na 46. zasedanju u Nju Delhiju da srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji budu zadržani na Listi svetske baštine u opasnosti, zbog, kako se navodi, političkih problema. Ovaj argument prvi put je naveden u izveštajima ove organizacije od kada su srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji uvršteni na Uneskovu listu svetske baštine u opasnosti. Do sada je taj status za četiri srpske svetinje: Pećku patrijaršiju, manastire Visoki Dečani i Gračanicu i Crkvu Bogorodice Ljeviške, po pravilu bio argument da je potrebna savremena konzervacija.
Sanja Kesić Ristić, predsednica Nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta za spomenike i spomeničke celine (ICOMOS) izjavila je da bi ove oduke trebalo ponavljati svake godine sve dok se problem ne reši.
Jedan od vodećih srpskih stručnjaka za srednjovekovnu umetnost, dr Jasmina S. Ćirić, profesorka Univerziteta u Kragujevcu kaže da se izveštaj Uneska može tumačiti kroz političke i heritološke aspekte.
– Politički problemi između Srbije, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, i prištinskih vlasti koje negiraju pravo Srbije da baštini svoje spomenike kulture, stvaraju okvir u kojem je teško održati bilo kakve mehanizme zaštite kulturne baštine. Ova odluka može se posmatrati kao svojevrsni apel međunarodnoj zajednici da posveti veću pažnju problemu KiM i da pruži dodatnu podršku u zaštiti kulturne baštine kojoj se, neretko, oduzima epitet srpska. Utisak je da se tako na “tih” način priznaje da lokalne vlasti nemaju kapacitet ili političku volju da adekvatno zaštite ove spomenike – kaže dr Ćirić.
Dr Petar Ristanović iz Instituta za srpsku kulturu Priština sa privremenim sedištem u Leposaviću ističe za “Vesti” da je realnost srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji takva da se svake godine praktično iznova postavlja?a pitanje da li će četiri srpska srednjovekovna manastira ostati na Listi svetske baštine u opasnosti.
– Ovogodišnja odluka Komiteta za svetsku baštinu, sa 46. zasedanja u Nju Delhiju, ohrabruje jer ne samo da su manastiri ostali na toj listi, već su i prvi put kao uzrok te opasnosti navedeni “politički razlozi”. Do sada, kao razlog za ugroženost uvek su navođeni “zahtevi savremene konzervacije”. Zato ova odluka predstavlja pozitivan pomak jer je isticanjem “političkih razloga” potvrđeno faktičko stanje sa terena, a to je da je uzrok ugroženosti četiri spomenika svetske kulturne baštine to što oni svedoče o vekovnom srpskom prisustvu na Kosovu i Metohiji i srpskom identitetu ove teritorije, zbog čega su u prošlosti bili fizički uništavani i ugroženi, a danas su meta pokušaja da se konstruiše njihova alternativna, na fikciji zasnovana istorija, sa glavnim ciljem da se negira njihova pripadnost srpskoj kulturi – ističe dr Ristanović.
Ograničene mogućnosti
Dr Ristanović kaže da Unesko ima ograničene mogućnosti i ne može da direktno utiče na zaštitu spomenika svetske baštine.
– Međutim, sama činjenica da i pored velikih političkih pritisaka u prošlosti tzv. Kosovo i dalje nije članica Uneska i da se srpski manastiri nalaze na Listi ugrožene baštine ima ogroman pre svega simbolički značaj i rečito svedoči o položaju srpske baštine ali i srpske zajednice na Kosovu – naglašava ovaj istoričar.
Visoki Dečani
Istoričarka umetnosti, dr Jasmina S. Ćirić podseća da Komitet Uneska nije odmah uključio manastir Visoki Dečani na Listu svetske baštine u opasnosti, iako je tadašnja Državna zajednica Srbija i Crna Gora nominovala ovo kulturno dobro.
– Tek posle pogroma 1999. godine, odlučeno je da se putem proširenja postojeće nominacije obuhvate i manastiri Gračanica, Pećka Patrijaršija i Crkva Bogorodice Ljeviške, kako bi se pružila brža zaštita. Ova celina je upisana na listu pod nazivom “Srednjovekovni spomenici na Kosovu”, bez označavanja “srpski” i “Metohija”. Ovaj nedostatak preciznosti u označavanju doprinosi dodatnim preprekama u identifikaciji i zaštiti kulturnih dobara – objašnjava dr Ćirić.
Preporuke
Dr Jasmina S. Ćirić smatra da bi Unesko trebalo jasno da naglasi kako političke tenzije direktno utiču na nemogućnost adekvatne zaštite ovih spomenika.
– Ovo uključuje iznošenje činjenica o specifičnim problemima, pre svega vezanih za stanje fresaka i o preprekama na terenu. Trebalo bi pojačati monitoring tj. praćenje stanja spomenika na terenu. To uključuje uspostavljanje nezavisnih timova stručnjaka koji bi redovno obavljali objektivnu procenu stanja spomenika. Izveštaji ovih timova treba da budu javno dostupni kako bi se osigurala transparentnost i tačno informisanje međunarodne zajednice – kaže profesorka Univerziteta u Kragujevcu.
Dodaje da neizostavno, treba direktno uključiti srpske stručnjake u sve aktivnosti vezane za konzervaciju i restauraciju spomenika.
– Njihovo iskustvo i znanje, posedovanje detaljne dokumentacije koja je prikupljana decenijama a tiče se specifičnosti ovih objekata su ključni za pravilnu zaštitu. Cilj bi bio postizanje konkretnih dogovora o zaštiti kulturne baštine, uz poštovanje prava i odgovornosti definisanih Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN koja se neretko zaboravlja ili stavlja po strani. Samo na taj način se može premostiti raskorak između definicija i stvarnosti na terenu, osiguravajući da se srpski spomenici na Kosovu i Metohiji adekvatno zaštite i sačuvaju za buduće generacije – smatra dr Ćirić.
