Istoričar, dr Petar Ristanović upozorava na činjenicu da je Unesko na svoju listu uvrstio četiri spomenika srpske srednjovekovne kulture čime im je pružena kakva-takva vrsta globalne zaštite, ali da je ozbiljan problem što na stotine drugih spomenika srpske kulturne baštine na prostoru Kosova i Metohije nisu u ovakvoj poziciji.
– Već decenijama traje sistematsko brisanje tragova srpskog identiteta i vekovnog prisustva na prostoru Kosova i Metohije. Tokom prrethodnih 20 godina događali su se fizički napadi poput spaljivanja Bogoslovije u Prizrenu 2003, pokušaji falsifikovanja njihove istorije poput pokušaja da se ostaci episkopske Crkve Svetog Nikole u Novom Brdu restauriraju kao katolička katedrala – upozorava dr Ristanović.
I dr Ćirić ukazuje da na listi Uneska još nedostaju ključne činjenice o srpskoj kulturnoj baštini na Kosovu i Metohiji.
– Postoji značajan raskorak između stvarne situacije i onoga što se izveštava, što se može pripisati sistematskom širenju dezinformacija. Ove dezinformacije, koje se često pojavljuju u albanskim vodičima i medijima, pogrešno predstavljaju srpske spomenike kao “staroalbanske”. Takva naracija negira istorijski identitet ovih spomenika i istini za volju utiče na međunarodnu percepciju i podršku za njihovu zaštitu – naglašava profesorka Univerziteta u Kragujevcu.
Podseća da su se posle 1999. godine srpski sakralni spomenici, koji predstavljaju u isto vreme i baštinu Srpske pravoslavne crkve, našli na meti sistematskog uništavanja i oštećenja.
– Tokom tog perioda, uništeno je 19 spomenika kulture prve kategorije i 16 pravoslavnih crkava, dok je oko 10.000 vrednih umetničkih i dokumentarnih predmeta, uključujući freske, ikone i knjige, izgubljeno. Ova činjenica često se zanemaruje u izveštajima, stvarajući nepotpunu sliku o stvarnom stanju srpske kulturne baštine – upozorava dr Ćirić.
Bogorodica Ljeviška
Dr Jasmina S. Ćirić upozorava da iako su obavljeni neki konzervatorsko-restauratorski zahvati na Crkvi Bogorodice Ljeviške, značajne prepreke i dalje postoje.
– Radovi na Crkvi Bogorodice Ljeviške su započeti ali su samo delimično restaurirani delovi fresaka, a potrebni su i radovi na fasadi i drugim delovima crkve. Dugotrajno “odlaganje” obimnijih radova, zajedno sa neadekvatnim sredstvima i planovima za obnovu, dodatno otežava proces restauracije – kaže dr Ćirić.
Opstrukcije iz Prištine
Dr Ćirić upozorava na stalne opstrukcije iz Prištine.
– Posebno kada je reč o stalnim odlaganjima restauracije spomenika uprkos svim pravima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije na obilazak ovih lokacija, kao i izveštavanja o uočenim problemima stanja spomenika. Kolege iz Republičkog zavoda zaista vrlo posvećeno izveštavaju o svim tim problemima, a prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN Srbija zadržava prava i odgovornosti na Kosovu i Metohiji, uključujući i kulturnu baštinu, što Unesko prepoznaje kao komplikaciju u procesu konzervacije i zaštite ovih spomenika – upozorava dr Ćirić.
Dodaje da sa heritološkog stanovišta, izveštaj potvrđuje da su ovi spomenici od izuzetne kulturne i istorijske vrednosti, ali suočeni sa ozbiljnim pretnjama u konfliktnoj zoni.
– Izveštaj Uneska u kojem se naglašava postojanje političkih problema, ističe potrebu za koordinacijom i, reklo bi se, potrebom da se možda glasnije no ikad čuje glas srpske diplomatije po ovom pitanju. Očuvanje ovih spomenika je od suštinskog značaja ne samo za očuvanje njih samih kao integralnog dela srpske kulturne baštine, već i za zaštitu svetske kulturne baštine u celini. Važno je da se svi relevantni akteri uključe u dijalog i preduzmu konkretne korake kako bi se obezbedila dugoročna zaštita ovih vrednih kulturnih dobara – naglašava dr Ćirić.
