Srpski sport u nokdaunu

Državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta Nenad Borovčanin, zabrinut je za status srpskog sporta, za stanje u Crvenoj zvezdi i Partizanu, a posebno za mlade koji žele da treniraju u našoj zemlji. Jer, nagomilalo se mnogo problema koje treba što hitnije rešavati.
– Srpski sport je odavno u nokdaunu, samo što to niko ne sme glasno da kaže. Problem je prevaziđen sistem, oronula i zastarela sportska infrastruktura, nedovoljno mogućnosti za decu i mlade da se bave sportom, nedostatak školskog sporta, naplata članarina, nedovoljno stručnjaka, vrlo malo sposobnih rukovodilaca ili menadžera saveza i klubova… Ugrožena su i prava sportista, njihovi rezultati su nedovoljno afirmisani i, ako bih nabrajao do deset, bio bi to nokaut srpskog sporta – kategoričan je Borovčanin, inače, nekadašnji veliki bokserski šampion.

Da li bi sve lakše moglo da se organizuje u srpskom sportu da nema ovako lošeg odnosa Partizana i Crvene zvezde?
– Dva velika kluba su važna za naš sport i kao takvi moraju biti najodgovorniji u svom radu i ponašanju. Mnogima su uzori za početak bavljenja sportom i načinom ponašanja, ali i san mnogih mladih sportista širom Srbije. Trenutno im se odgovornost ogleda kroz finansijske bilanse, afirmaciju članova upravnih odbora i trenera, koji su u medijima duplo više od igrača. Pretvaraju se u politički poligon, umesto da budu mesto fer-pleja, tolerancije, punih tribina navijača – ne huligana, poznatih igrača zbog kojih će se deca baviti sportom. Oni moraju menjati način svog rada, uz asistenciju države, a ne političkih stranaka, sa konačnim ciljem da postanu zdravi, profitabilni i samostalni klubovi – smatra Borovčanin.
Postoje li predlozi u vašem planu kako bi srpski sport u narednom periodu raspolagao sa više novca koji bi bio usmeren na edukaciju najmlađih?
– U razvijenom svetu sport je profitabilna grana, gde se "vrti" više od 400 milijardi evra godišnje, dok je naš sport i dalje socijalni slučaj. Projekti za sportske objekte moraju biti povezani sa stambeno-poslovnim, turističkim, ugostiteljskim i zabavnim objektima, kako bi kao celina bili zanimljivi za javno-privatna partnerstva države i investitora. Država na taj način ne ulaže novac i dobija nove sportske objekte, a investitori ulazu kako bi bili vlasnici ostatka izgrađenog. Modernizacijom sportske infrastrukturne mape Srbije, imaćemo i veći razvojni potencijal sporta. Klubovi i savezi moraju početi modernizaciju svog rada, po ugledu na razvijene sportske subjekte u Evropi. Nedopustivo je da marketing bude zasnovan na članovima upravnih odbora klubova, a nalaženje sponzora zavisno od snage političara koji su u klubovima ili ih simpatišu.
Kako to promeniti?
– Za početak napraviti jasan pravilnik za sponzorisanje sporta od strane javnih preduzeća. To je ogroman novac, koji se deli bez kriterijuma. Pravilnijom podrškom od strane javnih preduzeća, sport bi bio konkurentniji, a deo novca bi svakako morao biti iskorišćen za školski, amaterski i besplatan sport. Ovakav model finansiranja trebalo bi da bude podrška klubovima da postanu samostalni. Jer, ulaskom u EU neće biti ni dozvoljeno finansiranje profesionalnih klubova od strane javnog sektora. Do tada moraju modernizovati svoj rad i biti sposobni za tržište sporta.
Šta bi konkretno trebalo uraditi kako bi školski sport potpuno zaživeo, dobio medijsku pažnju i bio jak oslonac srpskog sporta uopšte?
– Školski sport biće potpun kada u svakoj školi bude sportska sala, nekoliko sportskih sekcija, školska takmičenja na lokalnom, okružnom i republičkom nivou, redovni sistematski sportski pregledi i, naravno, edukovani treneri u sportskom i pedagoškom smislu. Tako bi sport stvarao zdravo društvo, a roditeljima pomagao u vaspitanju dece i mladih. Da bi se to ostvarilo, mora postojati zajednički tim ministarstava nadležnih za omladinu i sport, prosvetu, zdravlje i lokalnu samoupravu, koji bi napravio jasan plan sa medijskom i finansijskom podrškom.
Da li razmišljate o tome da bi u Srbiji mnogo bolje bilo ulagati u bazične sportove, atletiku, plivanje, borilačke … nego praktično sav novac usmeravati na fudbal?
– Atletika, plivanje i gimnastika moraju biti sastavni deo nastavnog programa u školama, kako ne bismo imali društvo deformiteta. Rezultati koje je postižu Španovićeva, Bekrić, Terzićeva, Kolašinac i ostali atletičari, dokazuju da vredi ulagati. Za početak završiti radove na izgradnji atletske dvorane – zaključuje Borovčanin.