Najava da će Kinezi kupiti neke od naših posrnulih tekstilnih kompanija dočekana je pozitivno, jer se radi o sektoru koji već decenijama propada, upravo pod pritiskom jeftine kineske odeće i raširenog šverca, koji srpski tekstil čini skupim.
Saradnik Instituta za evropske studije Goran Nikolić kaže da bi bilo odlično ako bi Kinezi uložili u srpsku tekstilnu industriju, "jer je taj sektor u stalnoj krizi već 23 godine".
"Kinezi ne žele da preuzmu rizik"Goran Nikolić je skeptičniji prema najavama o izgradnji brze pruge Beograd – Budimpešta zbog opasnosti da taj projekat bude finansiran kreditom.
"Model finansiranja pruge je ključni problem. Idealno bi bilo da to bude koncesija, jer onda sav rizik rentabilnosti projekta pada na koncesionara. Ali, Kinezi zato do sada nijednom nisu pokazali da su zainteresovani za koncesiju, pošto ne žele da preuzmu rizik da ta pruga ne bude isplativa. Dve godine se pričalo o tome da će kineska strana koncesijom finansirati putne deonice Obrenovac – Surčin i Požega – Čačak, pa od toga do danas nije bilo ništa. Problem je što su pruge retko gde rentabilne, osim u Kini, Japanu, Švajcarskoj i Francuskoj. A pošto se ovde radi o međunarodnoj deonici, onda je rentabilnost još teže postići", tvrdi Nikolić. |
"Te firme rade na ivici rentabilnosti, tako da svako ulaganje treba pozdraviti. Moguće je i da Kinezi imaju nameru da preko ulaganja u srpski tekstil lakše uđu na evropsko tržište", kaže Nikolić, komentarišući činjenicu da trenutno velika količina odeće iz Kine "sivim" kanalima stiže u Srbiju i na druga tržišta.
Đorđe Momirović, vlasnik kožne konfekcije Mona, kaže da interesovanje kineske strane da u Srbiji uloži u tekstilnu industriju predstavlja "najbolju sliku i priliku toga kolika je cena radne snage u našoj zemlji".
"To znači da su plate ovde manje nego u Kini i da oni procenjuju da će cena radne snage u Srbiji i dalje padati. Kina nije velika zato što pomaže drugima, nego zato što se bori za svoje interese. Malo mi je žao kada čujem takve vesti, jer oni nisu rekli da će ovde ulagati u IT, nego u sektor sa najnižom cenom radne snage. Naravno, to za Srbiju nije loše, jer će neki ljudi koji sada nemaju posao dobiti radno mesto. Ali za zemlju u srcu Evrope, da ima najjeftiniju radnu snagu, to je možda moglo nekada da se prihvati za Albaniju, ali za državu koja je u poslednjih 50 godina navikla na automobil, da sada pređe na bicikl, to je pomalo tužno", kaže Momirović.
Konsultant za strana ulaganja, Mahmut Bušatlija, potez kineskih investitora tumači kao znak da je tekstilna roba koja se proizvodi u toj zemlji postala manje konkurentna na evropskom tržištu, zbog čega sada nastoje da smanje svoje troškove.
"Zbog krize u Evropi, kineska roba postaje pomalo nekonkurentna. Evropa je napravila stratešku grešku kada je više od 80 odsto svoje proizvodnje preselila u Kinu kako bi uštedela na troškovima proizvodnje. Međutim, Kina je od tada doživela veliki rast, a sa takvim rastom ide i povećanje plata, pa je i kineska roba poskupela, zbog čega su evropski potrošači počeli da je manje kupuju. Sada Kinezi nastoje da smanje cenu svojih artikala tako što će proizvodnju približiti mestu prodaje kako bi uštedeli na transportnim troškovima", kaže Bušatlija.
Ovaj stručnjak podseća da je Kina tako pre dve godine napravila dogovor sa Turskom o tome da deo tekstilne proizvodnje preseli u tu zemlju, kako bi bila bliže evropskom tržištu. Takav dogovor je odgovarao i Turskoj koja je na taj način obezbedila plasman za svoj pamuk.
Bušatlija misli da će dolazak kineskih investitora u srpski tekstilni sektor biti od koristi za nas, "ali samo pod uslovom da u tim fabrikama budu radili srpski građani, a ne da dovedu Kineze da rade, kao što su učinili prilikom izgradnje mosta Zemun – Borča".
