Srpski pronalazač Nikola Tesla (1856-1943), jedan od najvećih umova u istoriji svetske nauke, posebno elektrotehnike, tvorac “novog tehničkog poretka”, čijim je izumima postavljen temelj i pravac vrtoglavog naučno-tehničkog razvoja ljudskog roda u 20. veku, rođen je na današnji dan 1856. godine.
Izumi koji su promenili svet
Tesla je pronašao obrtno magnetno polje, trofazni sistem prenosa električne energije, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance, i patentirao niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika, bez kojih bi bila nezamisliva tehnička civilizacija, pogotovo prenos električne energije.
Pionir je i radio-tehnike, bežične telegrafije, radara. Njegov polifazni sistem naizmeničnih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na slapovima Nijagare.
Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmenične struje, telekomunikacija, akustike i mašinstva, od kojih su mnogi našli široku primenu.
Posle okončanja studija elektrotehnike u Gracu i kraćeg stažiranja u Budimpešti i Parizu, odselio se u SAD, čiji je državljanin postao 1884, ali je sve do smrti u Njujorku, na pravoslavni Božić 1943, održavao bliske kontakte sa otadžbinom.
U SAD je, proniknuvši u tajne oscilatornih kretanja elektriciteta i materije, ostvario najveće naučne poduhvate.
Povodom stogodišnjice njegovog rođenja – 1956. godine jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica jačine magnetnog polja.
Ostao Srbin i preko mora
Nikola Tesla je rođen kao četvrto dete Milutina i Đuke Tesle u svešteničkoj pravoslavnoj porodici, u srpskom selu Smiljan u Lici.
Veliki pronalazač i naučnik isticao je svoje srpsko poreklo. Kada je u junu 1892. godine doputovao u Beograd, odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Posetio je Narodni muzej i Veliku školu, gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim fizičarom Đorđem Stanojevićem razgovarao je o započetoj gradnji prve električne centrale u Beogradu.
– Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu – poručio je Tesla, obraćajući se studentima.
Beograd – centar Tesline zaostavštine
Posle Tesline smrti, njegova zaostavština stigla je u Beograd na osnovu odluke američkih sudskih vlasti, pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak Sava Kosanović. Prema Teslinoj želji, Kosanović je dokumentaciju i lične Tesline predmete preneo u Beograd 1951. godine.
Teslin muzej poseduje više od 160.000 originalnih dokumenata, više od 2.000 knjiga i časopisa, preko 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata. Arhivska građa iz Tesline zaostavštine upisana je 2003. godine u registar Uneska “Pamćenje sveta”.
Međunarodni aerodrom u Beogradu nazvan je “Nikola Tesla”. Njegovo ime nose Elektrotehnički institut u Beogradu, koji je osnovan 1936. godine, Elektrotehnička škola, biblioteka Univerziteta u Nišu, dve termoelektrane u Srbiji…
Spomenici Tesli su postavljeni ispred zgrade tehničkih fakulteta i na aerodromu u Beogradu.
Datum Teslinog rođenja, 10. jul, obeležava se u Srbiji kao Dan nauke.
Grad Filadelfija u američkoj državi Pensilvaniji proglasio je njegov rođendan za zvanični praznik.
Најзад нам је свима јасно да се Срби хвале чињеницом да је српска интелигенција морала да бежи са Балкана да би могли урадити нешто у животу. То је случај и данас.